Вујић: Питање здравља генерала Младића тиче се поштовања основних људских права
- Зато сматрамо да је легитимно поставити питање да ли су у овом случају хуманитарни разлози и медицинске чињенице били у довољној мјери узети у обзир приликом доношења одлуке Механизма, а о чему је Србија затражила и мишљење Комитета УН за људска права - рекао је Вујић.
Он је нагласио да ће представник Србије посебну пажњу скренути и на потребу да се захтјеви који се заснивају на озбиљном здравственом стању осуђених лица разматрају досљедно, транспарентно и у складу са међународним хуманитарним стандардима.
Вујић је истакао да Србија не доводи у питање правноснажне пресуде нити надлежности међународних институција, већ указује на потребу да се у сваком појединачном случају у пуној мјери заштите људско достојанство и основна права.
Он је подсјетио да је Србија из хуманитарних разлога затражила да се генералу Младићу омогући лијечење у Србији, уз пуне државне гаранције које су укључивале стални надзор надлежних органа, ограничење кретања и редовно извјештавање Механизма.
- Наш захтјев није био усмерен на преиспитивање пресуде нити на оспоравање одлука међународног суда, већ искључиво на заштиту права на живот, људског достојанства и адекватну медицинску негу. Ријеч је о човјеку чије је здравствено стање изузетно тешко и чији живот и могућност адекватног лијечења захтијевају хитно и хумано поступање - навео је Вујић.
Он је рекао да ће Србија у Њујорку указати на значај поштовања основних људских права свих лица која се налазе под надлежношћу међународних судских институција, укључујући право на живот, достојанство и адекватну здравствену заштиту, поручивши да се међународна правда не може посматрати одвојено од универзалних хуманитарних принципа и стандарда људских права.
- Србија ће отворити и питање доследности праксе Механизма у одлучивању о превременом пуштању на слободу, као и потребу за већом транспарентношћу у питањима која се односе на здравствено стање осуђених лица. Повјерење у међународну правду може се градити само на јасним правилима и њиховој једнакој примени на све - навео је Вујић.
Он је додао да ће Србија на сједници Савјета безбједности покренути и ширу расправу о будућности Механизма, његовом мандату и динамици окончања преосталих активности, имајући у виду да је ријеч о институцији која је првобитно замишљена као привремени резидуални механизам.
Осим тога, наводи Вујић, Србија ће предложити да се размотри реформа система извршења казни, укључујући могућност да осуђена лица казне издржавају у државама чији су држављани, уз пуно поштовање међународних стандарда и одговарајући међународни надзор.
- Такво решење могло би допринети очувању породичних веза, бољем приступу здравственој заштити и успешнијој ресоцијализацији осуђених лица - додао је Вујић.
Он је нагласио да је порука Србије која ће бити послата у Њујорку јасна - да се не тражи посебан третман ни за кога, већ досљедна примјена права, хуманости и принципа на којима почивају УН.
- Србија очекује да се захтевима заснованим на хуманитарним разлозима приступа са више разумевања, транспарентности и досљедности, посебно када је ријеч о лицима чије је здравствено стање критично. Увјерени смо да међународна правда може бити снажна само ако је истовремено правична, ефикасна и хумана - закључио је Вујић.
Предсједник Међународног механизма за кривичне судове Грасијела Гати Сантана одбила је 14. маја захтјев да се генералу Младићу одобри лијечење у Србији, уз образложење да је његово здравствено стање тешко због хроничних болести, али да није ријеч о акутном погоршању које би оправдало ослобађање из хуманитарних разлога.
Генерал Младић је 10. априла имао први, а 2. маја још један мождани удар, након чега му се здравствено стање додатно погоршало због озбиљних неуролошких, кардиоваскуларних и нефролошких здравствених проблема.
Он се од 2024. године налази у притворској болници у Хагу, гдје је под палијативном његом.
Међународни резидуални механизам за кривичне судове у Хагу више пута је одбио захтјев да генерал Младић буде пуштен на привремену слободу на лијечење у Србију.