Отворена изложба "Они и сада држе час"
Кустос музеја, историчар Марина Љубичић Богуновић навела је да је ријеч о заједничкој изложби која се реализује у сарадњи са Архивом Војводине и Историјским архивом Новога Сада, те да су аутори изложбе Љиљана Дожић, Снежана Сердар Филиповић и Петар Ђурђев.
Према њеним ријечима, изложба је посвећена страдању српског становништва током Новосадске рације, а циљ је био да се прикаже страдање српског становништва на свим окупираним територијама.
- Овога пута ради се о мађарској окупационој зони и жељели смо да прикажемо да је негдје принцип и намјера свих окупаторских власти био заправо уништење српског народа и да је тај принцип и однос према српском народу био исти на свим окупационим зонама - рекла је Богуновићева новинарима на Мраковици.
Богуновићева је нагласила да је циљ био и да се скрене пажња на важност образовања.
- Народу којем је одузето образовање уништен је идентитет и то је углавном оно на шта је и фокусирана ова изложба. Зато је овдје фокус на страдању просвјетних радника и на затирању идентитета једног народа - каже Богуновићева.
Коаутор изложбе Љиљана Дожић, архивски савјетник у Архиву Војводине, рекла је да се јануара 1942. године у Јужној Бачкој десило велико страдање.
- Обухватало је низ мјеста. Најпознатија је Новосадска рација због тога што је Нови Сад највећи град, па онда се највише о њој причало, али и сва околна мјеста су исто јако, јако много пострадала. Рација је била у Чуругу, Жабљу, Ђурђеву, Госпођинцима, Мошорину, Старом Бечеју, Србобрану, Локу. Страдао је јако велики број људи. У то вријеме је у Чуругу било око 9.000 српског становништва, а страдало је око 1.200 - подсјећа Дожићева.
Погром је кренуо као одмазда за сукоб са шајкашким партизанским одредом који се десио у атару села Жабаљ гдје је страдало неколико мађарских војника, али то је био само повод, а узрок је био много дубљи и данашњи историчари Рацију називају геноцидним чином.
- У том тренутку Њемачка је тражила од Мађарске да се ангажује на Источном фронту, па је Мађарска требала да докаже да она има проблема на својој територији, да војску треба да ангажује на тој територији и онда су исценирани ти сукоби - прецизирала је Дожићева.
Према њеним ријечима, сматра се да је убијено око 4.000 људи.
Коаутор изложбе Снежана Сердар Филиповић, историчар и архивиста из Историјског архива Града Новог Сада, рекла је да ова изложба својим именом треба да подсјећа на страдање крагујевачких ђака и бави се генерално просвјетним радницима страдалим у Рацији и школама које су у том тренутку постале мјеста мучења, тортуре и страдања умјесто мјеста знања.
- Фокусирали смо се на просвјетне раднике јер смо о њима имали податке. Проблем изучавања Рације јесте тај што се имало јако мало свједока. Пријаве за страдале су се вршиле након Другог свјетског рата, тако да, ако нисте имали преживјеле чланове породице или комшије, нисте ни могли да бројите жртве - појаснила је она.
Она је истакла да је циљ мађарских власти био да се збришу сви угледни грађани, просвјетни радници, љекари, адвокати, богати трговци, људи чије се земља могла да конфискује, чије куће су могле да се узму.
- Страдало је и много обичног свијета, али мислимо да су ученији људи, који су били утицајнији у друштву, намјерно таргетирани због тога што су могли једног дана да буду основа било каквог покрета отпора - закључила је Филиповићева.
Историјска изложба "Они и сада држе час: наставници и школе у вихору Погрома 1942" биће постављена до августа.