Може ли афричка селекција освојити Мундијал 2026? "Плави" Стевановић за РТРС: Афрички тимови вјерују у титулу (ВИДЕО)
Афричке селекције одавно нису аутсајдери на Свјетским првенствима, а најбољи примјер је Мароко, који је прије четири године играо у полуфиналу. Коло прије краја групне фазе Мундијала 2026., Мароканци су уз Гану и Египат, већ осигурали пласман у нокаут такмичење, а веома близу су и Обала Слоноваче, Алжир, Конго и Зеленортска острва.
- Радио сам на афричком континенту, у селекцији Гане, тако да јако добро познајем тај фудбал и добри резултати на овом Свјетском првенству, за мене, нису изненађење. Фудбал је у Африци, постао култура, начин живљења. Велики број афричких играча је рођен у Европи. Имате примјер Марока, гдје је преко 20 играча рођено ван граница своје државе. Они су тренирани и васпитани у тим "европским системима". Жао ми је што нема Нигерије, која има сјајну репрезентацију. Све афричке селекције се озбиљно баве фудбалом, пуно европских клубова тамо има своје академије, скауте...Морам да издвојим Зеленортска острва, репрезентацију која ме одушевила својим приступом, борбеношћу, дисциплином..Оставили су сјајан утисак за сада. Остали тимови су присутни ту на великој сцени, већ дужи низ година, попут Марока, Обале Слоноваче, Египта, Гане. Сенегал је имао тешку групу, имају проблема у Савезу, надам се да ће проћи некако у други круг јер имају стварно озбиљне играче - каже Стевановић за РТРС.
Успјех Марока од прије четири године, срушио је психолошку баријеру и показао да афрички тимови и против најјачих могу играти храбро, организовано и зрело. Оно што им недостаје је тактичка дисциплина и мирноћа у завршници како би издржали ритам највећих.
- Проблем је то велики, који ће, искрено, тешко превазићи. Покушаћу да објасним. Једноставно, падну у једном периоду утакмице невјероватно и изгубе тај континуитет и то се понавља. То им је у менталитету, карактеру, индентитету њиховом. Сјајан примјер је утакмица Обала Слоноваче – Њемачка, гдје екипа Емерсеа Фајеа играла одлично 60-70. минута и онда пад и изгуби добијену утакмицу. Е сад, Мароко је примјер да се то може превазићи и да се екипа може подићи на један виши ниво, али требаће времена за пласман у финале и освајање титуле неке афричке селекције, иако они вјерују да могу до завршнице, па и пехара - каже Стевановић
Проблем јесте дисцпилина у игри, али оно што издваја афричке селекције од других је физичка снага, брзина и невјероватна моторика. Стевановић нам је подијелио своје искуство док је био селектор Гане ( 2011-2012).
- Микаел Есијен је могао двије утакимице заредом да одигра. Мислим да је то било негдје и научно доказано. У животу нисам видио ништа слично. Затим Сулеј Мунтари и Асамоа Ђијан, фантастични играчи, огроман радијус кретања. Кваду Асамоа, који се доказао у Јувентусу, и да их сад не набрајам све... Сви су они имали фантастичне физичке предиспозиције - додаје "Плави" Стевановић.
Гана се издваја као једна од најамбициозних афричких селекција. Имају добру одбрану и брзу транзицију, одличне појединце, али им нешто недостаје..
- Гана је ту, може да изненади из другог плана. Има сјајне играче, Семењо и Ају играју у Енглеској, Парти је био у Арсеналу, обратите пажњу на младог Јиренкија, игра у Нордсјеланду, биће велики играч. Познајем Џордана Ајуа, тренирао сам га, али мислим да овој генерацији недостаје један центарфор, типа Асамое Ђијана, који је разбијач у шеснаестрцу, одлично игра главом, мислим да им фали један такав играч за нешто више - истиче Стевановић
Многи афрички фудбалери, истичу да је резултат Марока из 2022. промијенио начин размишљања у свлачионицама у бројних афричких селекцијама. Мароканци на турнир сада иду са намјером да побјеђује и да се никога не боје. „ То је став генерације која има искуство великих утакмица, играче из јаких европских лига и јасну вјеру у властити квалитет“ поручује Стевановић.
- Мароко је најстабилнија репрезентација. Имају искуство са предходног Мундијала. Против Бразила су доминирали у већем дијелу утакмице. Имају суперталентоване играче, који играју у најјачим клубовима, освајају Лигу шампиона. Њима дајем највеће шансе да могу догурати далеко од афричких селекција - закључио је Стевановић.
Проширени турнир у Мексику, САД-у и Канади окупио је 48 репрезентација, од којих је 10 из Африке. Добили су више мјеста, више прилика и већи простор за изненађења, што су за сада аспулотно искористили.
Горан "Плави" Стевановић одиграо је преко 150 утакмица за Партизан, са којим је освојио двије титуле шампиона Југославије (1985-86 и1986-87) и Куп Југославије ( 1988-89).
У Шпанији је носио дрес Осасуне и више португалских клубова.
Током тренерске каријере, водио је Партизан, био је селектор Гане, младе репрезентације Србије, Таџикистана..
Разговарао: АЛЕКСАНДАР КОЛУНИЈА