Свједочанство Славке Матић о страдању њене породице у Бјеловцу: У једном дану изгубила сам обје кћерке и мужа (ФОТО)
Славка је рођена 1945. године и цијели живот провела је у Бјеловцу, код Братунца. Са супругом Радивојем подигла је двије кћерке, Снежану и Гордану, на које је и данас, док говори о њима, једнако поносна.
- Слагале су се лијепо, слушале ме. Биле су племените. Комшије и сви су се дивили како су ме поштовале - присјећа се.
Иако су биле сестре, биле су потпуно различитог карактера. Гордана је била живахна, вољела је пецање, игранке, пјесму и дружење. Снежана је била тиша, мирнија и повученија. Породица је живјела скромно, али сложно, све док рат није стигао и у Бјеловац.
Прије рата, каже Славка, Бјеловац је био углавном насељен Србима. Неспоразума, каже, није било са комшијама других националности.
"Сретнемо се, поздравимо се… Ти својим путем, ја својим."
Међутим, како су сукоби захватали Подриње, живот се мијењао из дана у дан. Напади на српска села постајали су све учесталији.
Славка је, 14. децембра 1992. године, рано ујутру кренула према школи, гдје је помагала у збрињавању избјеглица. На пола пута почела је јака пуцњава.
Склонила се у школску зграду, а када је покушала да се врати, испред ње су били дим, ватра и запаљене куће. Са свих страна одјекивали су пуцњи и повици нападача:
"Предајте се четници, све ћемо вас побити живе!"
Тај дан, у нападу снага такозване Армије Босне и Херцеговине из Сребренице, у Бјеловцу је убијено 68 српских мјештана.
- Нема куће да није неко рањен, који је био ту, да није погинуо - свједочи Славка.
До своје куће успјела је да дође тек сутрадан.
Прво је затекла супруга Радивоја. Лежао је мртав испод јабуке.
Тијело кћерке Снежане затекла је на степеништу. Била је погођена с леђа и тешко рањена. Према Славкином свједочењу, још је била жива када су до ње стигли први људи, али је недуго потом подлегла повредама. Славка свједочи и да су је нападачи, док је још давала знаке живота, испитивали и ножем мучили тражећи да каже ко се налази у кући.
Кћерку Гордану пронашли су у купатилу. Покушала је да се спасе, али је погођена с леђа у предјелу срца. До купатила је стигла само да издахне.
- Остала сам без мужа, без двије кћерке, без куће - говори нам Славка.
Послије напада њихова кућа је спаљена. За један дан нестала је породица и све оно што су годинама стварали.
Ипак, Славка није напустила Бјеловац. Обновила је кућу и наставила да његује сјећање на своје најмилије. Редовно одлази на гробље, пали свијеће и носи цвијеће.
- Никад нисам сама. Они су увијек са мном у мислима - закључује Славка своје потресно свједочанство.
Више од три деценије након напада, за убиство Радивоја, Снежане, Гордане и осталих мјештана Бјеловца нико није одговарао.