Да ли је Бањалука постала прескупа за туристе? (ВИДЕО)

Бањалука је посебно посјећена јер све је више фестивала, спортских и културних догађаја, а град је на мапама регионалних туристичких препорука.
Да највећи град у Српској спада у скупље градове за живот није одавно тајна, али сада се пали аларм и од оних који издају станове на дан, а који кажу да први пут након више година биљеже пад интересовања туриста.
Може ли раст цијена угрозити конкурентност туристичке понуде? Шта је данас највећи адут Бањалуке? Да ли фестивали, љетни концерти, Врбас и рафтинг успијевају да продуже боравак гостију и шта туристи највише траже када дођу у Бањалуку питања су која траже одговоре.
Угоститељи и туристички радници, у нашем Јутарњем програму, ипак кажу да је Бањалука и даље приступачна туристичка дестинација и не губи од своје предности и атрактивности и гости се радо враћају у наш град.
Од пандедмије ковида имамо констатнат раст броја гостију, каже Миња Шурлан, директор Туристичке организације Бањалука.
- Оно што можемо да видимо јесте ми немамо сезону попут Требиња и Јахорне и неравномјеран распоред дођађаја па имамо дане који су пребукиранби и нема се гдје са гостима а сљедећи викен је другачије. Покренули смо канал, вибер заједницу, дешавања у Бањалуци који ће послужити угиститељима и хотелијерима да могу да планирају - рекла је Шурлан.
Цијене су повећане.
- Ми као Бањалука имамо избор ресторана и различите цјеновне категорије. Око 900 угоститељских објеката је само у граду што говори да је понуда велика али и конкуренција. Да постоји могућност да неки буду јефтнији вјероватно би неки на тај начин покушали да провуку госте али то је неодрживо - рекао је Горан Куртиновић, члан УО Удружења послодаваца угоститељства и туризма РС "Хорека".
Каже да су угоститељски објекти на новоу и чак престижнији него у бројним европским земњама.
- Квалитетне роштиљнице, конкурентни ресторанима у Шпанији и Италији. У тој конкетсту смо повољнији од многих. Ако гледамо ресторане далеко је сређеније у воше улагања код нас него на бројним другиум мјестима. А држава треба да брине зашто нам је животни стандард такава какав јесте - рекао је Куртиновић.
