Крај за Шмита: Кришок привремено рјешење; За Српску ово прелазна фаза ка затварању ОХР-а (ВИДЕО)
Нови рок – 14. јул. Супротстављене стране са својим фаворитима до тада би требало да постигну консензус о новом високом представнику. За то вријеме ОХР ће предводити Луис Кришок, као вршилац дужности. Њу је и званично преузео од оног који се од 2021. представљао као високи представник.
- Почаствован сам повјерењем које ми је указао Управни одбор Савјета за спровођење мира. Проводићу овај мандат у складу са Општим оквирним споразумом за мир и овлашћењима повјереним високом представнику. Настављамо да се фокусирамо на очување мира и стабилности, пружање подршке институцијама Босне и Херцеговине, те осигурање потпуног поштивања Дејтонског мировног споразума и уставног поретка Босне и Херцеговине - истиче Кришок.
Кришок као техничко рјешење до именовања новог високог представника, али и прелазна фаза ка затварању ОХР-а. Тако у Српској тумаче посљедње потезе ПИК-а. Указују и на другачији приступ избора високог представника од оног који смо гледали посљедњих 30 година. Мање међународног интервенционизма, више договора међу домаћим актерима. Такви ставови посебно гласни из Сједињених Држава, чији фаворит из Италије засад нема подршку и Европске уније.
- Став Републике Српске је одавно јасан, одлучивање у БиХ треба да буде плод договора легитимних представника три народа. Радује нас да такав став имају и администрација предсједника Трампа, Руска Федерација, Кина. Досадашњи високи представници унијели су много нереда и нарушили односе, стога је крајње вријеме да се БиХ ослободи туторства. Треба провјерити да ли Анекс 10 Дејтонског споразума предвиђа постојање вршиоца дужности високог представника - додао је лидер СНСД-а Милорад Додик.
Српски члан Предсједништва БиХ Жељка Цвијановић додала је да је одржавање бонских овлаштења за Републику Српску неприхватљиво и ту почиње и завршава сва прича.
- С таквим рогобатним, недемократским механизмом БиХ нема никакву шансу - истиче она.
А управо такав приступ је заговарао и проводио у дјело претходник Луиса Кришока, који је испраћен са адресе Емерика Блума 1 у Сарајеву. У аманет насљеднику оставља чак 25 једностраних и самоницијативних одлука.
- Све оно што је радио Шмит, измјене Кривичног закона, стављање Устава Федерације ван снаге и тако даље то не постоји нигдје у окружењу. Мислим да народ у Републици Српској, али и у Федерацији је апсолутно свјестан да морамо сјести и договарати се око свих битних ствари, да нам не требају било какви тутори - додаје премијер Српске Саво Минић.
Правник Огњен Тадић истиче да то што велике силе нису успјеле да се договоре око неких рјешења, не схвата се као разлог да остане овдје високи представник него као поруку да неке од сила не могу да се помире са тим да је крај оваквом моделу управљања Босном и Херцеговином.
Тако није случајно ни што се Каја Калас баш у ово вријеме указала у БиХ. Висока представница Европске уније за спољну политику и безбједност на састанцима са званичницима у Сарајеву, баш у термину засједања ПИК-а и када је БиХ требала добити новог високог представника. По њеној жељи, али и савезника, оног који би вјероватно у пуном капацитету употребљавао бонска овлашћења, док истовремено користи добро познате флоскуле попут "владавина права".
- Размишљају о својој позицији, посебно када је у питању позиција Европске уније и напросто су хтјели да исфорсирају одређено рјешење, више да би успоставили неки баланс у тим политичким односима него што желе добро БиХ. На крају крајева, они су у свему овоме апсолутно опречни у ономе што је до сада био званични став институција ЕУ када говоримо о БиХ као кандидату за чланство а то је да БиХ не може постати чланица са високим представником - истиче Бојан Шолаја из Центра за међународне и безбједносне студије.
А управо Европа тражи гаранције да нови високи представник неће поништавати одлуке својих претходника. У Републици Српској категорични да то мора урадити, те бити легализован кроз Савјет безбједности и уз ограничени мандат.