Парагвај и даље сања, слиједи Француска; Веласкез за РТРС: До посљедњег атома снаге

За разлики од Аргентине, Бразила или Уругваја, репрезентација Парагваја никада није "одисала" , креативношћу, атракцијом... Све успјехе , Паргвајци су остварили фантастичном дефанзивом, Тако је било и против Нијемаца, гдје су током 120 минута игре показали како се сви технички недостаци, могу надомјестити борбом до посљедњег атома снаге и трчањем, На крају су, након пенала, послали "панцере" кући, и трећи пут у историји, пласирали се у осмину финала на Мундијалима. О великом успјеху Паргаваја, причали смо са некада младим репрезентативцем ове земље, Педром Веласкезом.

- У цијелом Парагвају тренутно је лудница, јер ово је један од највећих наших успјеха на Свјетским првенствима. Нико није очекивао да ћемо побиједити једну легендарну репрезентацију, као што је Њемачка и то на какав начин, послије пенала. Мислим да је то највеће изненађење на овом Мундијалу. Такитички, Паргавај је одиграо перфектно. Њемачка је имала посјед лопте преко 75 одсто, али нису могли да пробију наш дефанзивни зид. Били смо веома дисциплиновани, трпјели огроман притисак. Имали смо само једну праву шансу и Енсисо је постигао гол. То је фудбал - каже Веласкез.

Парагвајски стил је увек била дефанзива и одбрана свог гола. За тако нешто су им били потребни голмани попут Чилаверта или Виљара. Годинама су чекали на насљедника и добили су га у Орланду Хилу.

- Моје мишљење али и многих других тренера је да Парагвај има сјајну дефанзивну линију. Играмо са ниским блоком и покушавамо да угрозимо ривала контра-нападима. То је наш стил игре. Одувијек смо имали добре голмане, некада је то био Чилаверт, а сада је ту Орландо Хил који је невјероватан. Понекад играмо са пет, а некад са четири играча у посљедњој линији у зависности од ситуације и противника на терену - истакао је Веласкез.

Није да је Паргавај нема кваклитетних играча у офанзиви, у контранападима се углавном ослања на крилне играче Хулија Енсиса и Мигела Алмирона, који због брзине и технике су опасни за сваког противника.

- Енсисо је млад играч, који има веома добре "вјештине", опасан је у дриблингу, један на један, два на један..Против Њемачке је био усамљен у нападу, кад би узели лопту, покушавао је да предибла више играча, некада је успјевао, некад не, а против себе је имао играче као што је Рудигер. Веома се трудио и одиграо је јако добро - навео је Веласкез.

Ривал у осмини финала, биће им Француска, први фаворит на турниру. Питали смо Веласкеза, да ли се снови "Патрагваја" завршавају у осмини финала?

- Можеш увијек да сањаш, машташ. Идемо утакмицу по утакмицу, играћемо против Француске, биће веома тешко. Они имају Мбапеа, Дембелеа, пуно сјајних играча. Понављам, биће тешко, али ништа није немогуће - каже Веласкез.

Француска и Парагвај играли су у осмини финала Свјетског првенства, 1998. Био је то најтежи меч за "триколоре“ на Мундијалу. "Златним голом" Блана, Французи су прошли даље, касније , коначно осовјили свјетску титули.

Педро Веласкез је био центарфор , наступао је за младу репрезентацију Парагваја. Био је дио тима који је 2003. године , освојио треће мјесто на првенству Јужне Америке и тако изборио пласман на Свјетско првенство.

- Играо сам у каријери за велики број клубова, сада сам тренер, али играти за национални тим Парагваја је нешто посебно. То је неописив осјећај и сан сваког играча. Веома сам поносан на то што сам играо за репрезентацију своје земље, слушао химну - навео је Веласкез.

Олимпија, Серо Портењо и Либертад су три најпопуларнија клуба у Парагвају, са традицијом преко 120 година. Сва три тима из из престонице Асунсиона, па када само питали Веласкеза, за кога навија, није имао дилему.

- Либертад, наравно. Ту сам почео фудбалску каријеру, касније играо за тај тим. Олимпија је најтрофејнија, има преко 40 титулеа. Утакмице против ових тимова су страствене, стадиони пуни, атмосфера паклена. Уживао сам играјући за Либертад - каже Веласкез за РТРС.

Педро Веласкез тренутно ради као тренер у Индонезији у екипи Борнео .

Разговарао: Александар Колунија