Актуелно: Потребно заштитити Дејтон и његову примјену, али и културну баштину српског народа у БиХ (ВИДЕО)
Анђелина Ошап Гаћановић, члан Комисије за очување националних споменика из Републике Српске, каже да сав тај репцепт од јануара до данас је покушај да се направи једна управна организација са којом ће се лако управљати из Сарајева.
- Жељели су да се Српска искључи из одлучивања о највриједнијим споменицима и културној баштини. Они желе да изграде једну нову босанску нацију, и Сарајево види ову комисију као најбољи начин за тако нешто - истакла је Анђелина Ошап Гаћановић.
Она наглашава да је покушај поновног именовања странаца у Комисију је заправо само врх леденог бријега који су се дешавали у раду овог тијела.
- Нигдје се не спомиње да су то национални споменици БиХ. Јасно пише да је то од највишег значаја за народе у БиХ - наглашава Ошап Гаћановић.
Вето Жељке Цвијановић је оправдан јер представља механизам заштите дејтонске уставне позиције Републике Српске и начина одлучивања у институцијама БиХ. Покушаји измјене састава Комисије за очување националних споменика нису изолован случај, већ дио шире политике која води ка централизацији БиХ и промјени дејтонског уређења, изјавила је емисији Актуелно бивши делегат у Дому народа БиХ и бивши члан Привремене истражне комисије за очување националних споменика у БиХ Сњежана Новаковић Бурсаћ.
- Наш интерес је апсолутно заштита Дејтонског мировног споразума, његова пуна имплементација и заштита културног насљеђа свих народа, без реинтерпретације историје - нагласила је Новаковић Бурсаћ.
Како каже, Комисија за очување националних споменика има посебно мјесто у оквиру Дејтонског мировног споразума те да, према њеном мишљењу, покушаји измјене њеног састава представљају одступање од постојећих правних рјешења.
- Иза таквих потеза стоје краткорочни политички циљеви, задржавање појединих чланова Комисије, али и дугорочне тежње ка централизацији БиХ - каже Новаковић Бурсаћ.
Новаковић-Бурсаћ је оцијенила да је заштита Дејтонског мировног споразума и његових одредби кључни интерес Републике Српске, наглашавајући да је потребно очувати могућност свих народа у БиХ да штите и афирмишу своје културно насљеђе.
Говорећи о даљој процедури, подсјетила је да ће се Народна скупштина Републике Српске сутра изјаснити о вету Жељке Цвијановић, изразивши очекивање да ће посланици подржати ову одлуку.
- Питање Комисије за очување националних споменика превазилази административни оквир и задире у правна, политичка и идентитетска питања - истакла је она.
Истражна комисија утврдила бројне неправилности у раду Комисије за очување националних споменика
Сњежана Новаковић-Бурсаћ је истакла да је истражна комисија Парламентарне скупштине БиХ утврдила бројне неправилности у раду Комисије за очување националних споменика БиХ, укључујући злоупотребу службеног положаја, кршење закона и одступања од Анекса 8 Дејтонског мировног споразума.
Говорећи о раду истражне комисије, Новаковић-Бурсаћ је подсјетила да је формирана након што су ревизорски извјештаји годинама указивали на неправилности у раду Комисије за очување националних споменика.
- Ревизорски извјештаји су из године у годину упозоравали да је једном од извршних функционера мандат истекао још 2020. године, али да конкурс за избор новог није расписиван, упркос законској обавези - рекла је Новаковић-Бурсаћ.
Према њеним ријечима, истражна комисија је саслушала свједоке, прегледала документацију и сачинила извјештај који је усвојио Дом народа Парламентарне скупштине БиХ, а у којем су, како тврди, наведени елементи који указују на злоупотребе службеног положаја и несавјестан рад у служби.
Она је навела да су, осим питања мандата руководилаца, утврђене и неправилности у области јавних набавки, запошљавања и организације рада Комисије.
- Највећи проблем је, међутим, одступање од улоге коју је Комисији намијенио Анекс 8 Дејтонског мировног споразума. Суштина је да смо се временом удаљили од примарне улоге Комисије и дошли у зону која може имати озбиљне посљедице по правни поредак и питања културног насљеђа - истакла је.
Говорећи о могућим посљедицама, подсјетила је на приједлог уставних амандмана из 2022. године којим је, како тврди, било предвиђено да се добра проглашена националним споменицима третирају као државна имовина БиХ. Као примјер навела је могућност да објекти попут Банског двора или појединих објеката Српске православне цркве буду предмет другачијег тумачења власништва.
- Комисија за очување националних споменика не смије постати инструмент за политичке обрачуне, запошљавање или остваривање других интереса, већ треба дјеловати искључиво у складу са Дејтонским мировним споразумом и важећим законима - закључила је Новаковић Бурсаћ.
Правник Огњен Тадић наглашава да скоро сви у политичком Сарајеву су непријатељи Дејтонског споразума.
- Они упорно већ 25 година желе да Комисију ставе под своје, а она припада по анексу осам, дакле, Федерацији БиХ и Републици Срској. Уставни суд БиХ је "опрао Пилатовски руке" и пустио да се том темом бави Предсједништво све до данашњих дана. И зато имао потпуно нерегуларно понашање од стране Предсједништва БиХ које траје већ 25 година, поготово у свјетлу бошњачког члана Дениса Бећировића - нагласио је Тадић.
Тадић истиче да од Од првог анекса који се бавио војном реформом, па до посљедњег осмог, политичко Сарајево хоће да направе нешто што није.
- Српска је за разлику од Сарајева Дејтонски споразум схватила и те како озбиљно. Међутим, Република Српска има механизме, да себе као страну и Дејтон чији је потписник заштити од оваквих насртаја. Потпуно је неприхватљиво да се овдје наставља Марфијев дух, када имамо потпуно преслагивање снага на међународној сцени. Ако Република Српска и Федерација БиХ имају право да се баве културним наслеђем, поставља се питање шта онда ради Комисија - додао је Тадић.