Додик: Сјећање на "Невесињску пушку" је наш штит против заборава и историјског ревизионизма
Поводом 151 године од устанка у Херцеговини, 9. јула 1857. године у селу Крекови код Невесиња, Додик је рекао за Срну да је "Невесињска пушка" постала симбол отпора, непокорности и одлучности српског народа да се слобода брани без обзира на цијену.
- То није само историјска чињеница, већ завјет предака и трајна опомена да се слобода никада не подразумијева. Устанак у Крековима свједочи о снази српског народа који је, упркос великим страдањима и искушењима, сачувао свој идентитет, вјеру, традицију и достојанство - истакао је Додик.
- Данас, вијек и по касније, с дубоким поштовањем одајемо почаст херцеговачким устаницима чија је жртва оставила неизбрисив траг у историји. Њихов подвиг, храброст и одлучност обавезује нас да чувамо историјско памћење, његујемо културу сјећања и преносимо истину будућим генерацијама - нагласио је Додик.
Ако погледамо у прошлост, каже он, видјећемо једну велику, историјску истину коју нико не може побити а то је да Срби никада нису били освајачи, окупатори, тирани, никада нису нападали друге народе, нису прелазили туђе границе да би некога покорили, да би отимали туђе, већ су само бранили своје - храбро, поносно и достојанствено.
- Све наше борбе, ратови и сви наши устанци били су искључиво одбрамбени. Наша једина 'кривица' кроз вијекове била је то што никада нисмо продали вјеру за вечеру, што смо чували хришћанство и вјеру православну, док су разне империје кидисале на нас, на наше име, светиње и имања - истакао је Додик.
Он је навео да је и "Невесињска пушка" била изнуда и граница посљедње одбране српске земље, хришћанске вјере и српског огњишта од отоманског окупатора, јер како Срби нису тирани и окупатори, тако нису ни народ који трпи терор, неправду, страну чизму, понижавање и угњетавање.
Подсјетио је да је српски народ поднио највећу жртву кроз вијекове, али никада није сагињао главу, аплаудирао и бацао цвијеће пред окупационом чизмом, већ је увијек био на страни побједника, правде и истине.
- Када смо се борили 1857, па 1882. године у Улошком устанку увијек смо се бранили од насртаја окупатора, као и 1914. и 1941. када је Србин поново био присиљен да узме оружје у руке како би заштитио свој народ од биолошког уништења, геноцида и фашистичког терора. И у протеклом Одбрамбено-отаџбинском рату, српски војник је стао на браник својих села и градова, чувајући Републику Српску као једини гарант да се стратишта, јаме, логори и кланице за Србе из прошлости више никада не понове - нагласио је Додик.
Он је навео да је српска војничка традиција дубоко уткана у хришћански морал и кодекс части који налаже да се непријатељ побјеђује на бојном пољу, никада мучки и кукавички за славским столом, с леђа, на кућном прагу, у колијевци, јер се светиње, заробљеници, жене и дјеца не дирају.
- Бранећи своје Срби су често бранили и цивилизацијске вриједности цијеле Европе, плаћајући слободу најскупљом могућом цијеном – милионима људских живота. Данас, када живимо у слободи, дужни смо да ову истину гласно изговарамо, да не ћутимо, као што је ћутала комунистичка власт која је под плаштом такозваног братства и јединства скривала злочине и терор над Србима. Не смијемо дозволити да нам они који су кроз историју били окупатори и злочинци данас пишу уџбенике и мијењају улоге жртве и џелата. Зато је и сјећање на 'Невесињску пушку' наш штит против заборава и историјског ревизионизма - рекао је Додик.
Он је нагласио да српски народ данас не држи оружје у руци, јер зна веома добро шта је рат и једино што је увијек желио јесте мир, стабилност и напредак за генерације које долазе.
"Никада се нисмо коцкали са миром и продавали га за неке своје циљеве као што су то радили други да би нанијели бол, несрећу и нестанак другог народа. И данас смо одлучни да чувамо оно што су нам преци оставили. Наше данашње оружје су знање, рад, развој, напредак и понос са којим изговарамо име наше отаџбине", поручио је Додик и нагласио да се Република Српска, створена у миру, одбрањена у рату, чува стабилношћу, проспертитетом и борбом за бољи живот сваког дјетета, младих, студената, родитеља, пензионера и породице у цјелини.
Он је указао да је Република Српска једини гарант опстанка српског народа, његова одбрана достојанства и директни насљедник завјетне мисли која је пукла из невесињских пушака.
- Чувајући Српску, ми остајемо достојни својих предака у обавези пред својом дјецом и будућим покољењима. Слобода и аутономија српског народа западно од Дрине нису и неће бити предмет политичке трговине нити се могу избрисати нечијим декретима. У томе сви политички субјекти морају да буде одговорни и јединствени. Нажалост, то јединствено се тешко постиже међу Србима и то је наш усуд. Слога и јединство граде кућу, град и отаџбину. Свједоци смо да нас је разједињеност увијек скупо коштала, а кошта нас и данас - истакао је Додик за Срну.
Он је рекао да Република Српска с поносом баштини слободарску традицију српског народа, истичући да народ који заборави своје храбре јунаке и огромну жртву коју смо поднијели ризикује да изгуби и своју будућност.
- Зато са посебним пијететом одајемо почаст херцеговачким устаницима, свјесни да њихов завјет обавезује и нас да чувамо мир, јачамо наше институције, његујемо јединство и одлучно штитимо интересе Републике Српске и српског народа. Невесињска пушка је наш трајни подсјетник да су слобода, част и јединство вриједности које немају алтернативу - закључио је Додик.
Прва Невесињска пушка био је устанак подигнут у мјесту Крекови код Невесиња 9. јула 1875. године против отоманске власти и убрзо се проширио на цијелу БиХ, уз подршку Србије и Црне Горе.
То је временом прерасло у српско-турски рат. На Берлинском конгресу 1878. године Србија и Црна Гора добиле су независност и територијално проширење, док је Аустроугарска на 30 година окупирала БиХ.