У Сребреници представљена књига Срне о злочинима над Србима
У књизи су и оцјене више домаћих и свјетских познавалаца и стручњака за изучавање рата, које говоре да је неистинит западно-муслимански наратив о карактеру рата у БиХ, који је у јавност пласиран још 1992. године, на почетку ратног сукоба, и којим су Срби унапријед окривљени за све.
Књигу која је промовисана у оквиру "Петровданских дана" објавила је Новинска агенција Републике Српске – СРНА и садржи свједочења о најкарактеристичнијим, најмонструознијим и масовним муслиманским злочинима у селима око Сребренице и Братунца током посљедњег рата у БиХ за које ни хашко ни правосуђе БиХ није никога процесуирало.
Ни за одсјечену главу Анђелка Млађеновића из Јежетице, коју су шутирали као лопту у Сребреници, ни за извађене очи судије Слободана Илића, ни за у два рата кланог и докланог Драгу Митровића из Подравања, ни за четворогодишњег Александра Димитријевића и десетине српске побијене дјеце у Скеланима, Бјеловцу, Загонима и другим српским селима.
Оптужница није подигнута ни за злочине над 88-годишњим Станком Милошевићем и глувонијемим Крстином и Достаном Лазић из Брежана, које су у њиховим кућама побили и попаллили муслимани, а чији посмртни остаци никада нису пронађени и те особе још се воде као нестале.
Присутни су показали интересовање за садржај ове књиге јер се у великој мјери говори о страдању њихових сродника на овим просторима.
У овој двојезичној монографији /штампана на српском и енглеском језику/ бројна су свједочења која годинама биљеже новинари Срне и документи које су прикупили истраживачи, историчари и породице настрадалих, а о чему су вечерас говорили замјеник главног и одговорног уредника ове агенције Дајана Бартула, уредник фото-сервиса Владо Крстић и новинар Миро Пејић.
Након промоције, у оквиру манифестације "Петровдански дани", предавање на тему "Средње Подриње у приповијеткама Јездимира Дангића" одржао је докторанд српског језика Душан Пејић.
Он је рекао да је Дангић рођен у Сребреници у свештеничкој породици, да је вишеструко награђиван за свој књижевни рад између два свјетска рата, али да је у комунистичком систему био неоправдано скрајнут.
- Дангић спада у ред најбољих приповједача ових простора тога времена што потврђује прикупљене приповијетке које су објављене прије двије године и у књижевном смислу спада у најзнаменитије српске књижевнике између два рата и посебно мјесто у његовим причама, односно мјесто радње су Сребреница и Братунац - истакао је Пејић, наводећи примјере оригиналног говора овог подручја по чему су посебно заначајна његова дјела.
Сутра је на програму "Петровданских дана" представљање научно-историјских и књижевних дјела са тематиком и мотивима Сребренице "Трагом једног споменика" аутора Владимира Кривошејева, "Тражили смо свјетлост која не стари" аутора Милорада Симића, "Сјећање на Солунца Крсту Катанића" и "Логор за Србе у Сребреници 1942. - корак до геноцида" аутора Момчила Цвјетиновића.
Меморијално-хуманитарна и културно-спортска манифестација "Петровдански дани" има најдужу традицију у овом мјесту, а организује је Одбор за обиљежавање српског страдања Сребреница.
Манифестација траје од 1996. године у знак сјећања на масовне муслиманске злочне и велико српско страдање на Петровдан 1992. године у селима око Сребренице и на ослобођење и почетак повратка српског становништва у своје домове и на своја девастирана имања на Петровдан 1995. године, након трогодишњег избјеглиштва.
Програм је почео 5. јула и као и сваке године биће завршен на Петровдан, 12. јула. Тада ће, након Свете литургије у сребреничкој Цркви Покрова Пресвете Богородице, бити организована посјета и полагање цвијећа на војничком гробљу у Братунцу те српским стратиштима у Биљачи и Сасама.
Парастос, полагање цвијећа и прислуживање свијећа за покој душа настрадалих на Петровдан 1992. године код споменика на Залазју српским жртвама из посљедњег рата и спомен-костурнице настрадалим у Другом свјетском рату, биће служен за 69 погинулих и 22 заробљена па убијена Србина тога дана као и усташким жртвама из овог села у Другом свјетском рату.
Десет заробљених на Петровдан 1992. године још се воде као нестали, док је десет тијела случајно пронађено и ексхумирано 2011. године на Залазју приликом тражења настрадалих Бошњака.
Двоје несталих пронађено је обезглављено на другим локацијама.
За злостављања и масовна убиства заробљених Срба, као и оних који су на почетку рата остали лојални тадашњој муслиманској власти и сви су побијени у сребреничким логорима, нико није одговарао.