Бранковић: Изборним технологијама претходило наметање измјена закона нелегалног Шмита - циљ бошњачког Сарајева власт у Српској (ВИДЕО)
- Увођењу изборних технологија претходило је наметање измјена Кривичног закона БиХ од стране Кристијана Шмита, с циљем, елиминације најјачих политичких актера у Републици Српској - у овом случају Милорада Додика. Наметнутим законом ЦИК одлучује како изборни процес да се води. Нови закон и нелегални високи представник имали су исти циљ - власт у Републици Српској. Циљ је да се доведу послушници, који ће остваривати оно што представници окупатора спроведу у дјело. Ова технологија, која није нова, јер старе није ни било, производи контролисани додатни хаос, контролисан са стране бошњачког Сарајева. Ни сада не знамо којих ће формата бити изборни листићи. Помињу се и скенери, њих има разних. Скенирање је фотографисање тог листића, он се меморише у меморији централне јединице - истиче Бранковић.
Када је ријеч о подацима грађана, Бранковић истиче, да ако се буду узимали заштићени подаци лица на бирачком мјесту, да се зато нема законско право.
- Сада са тог биометријског уређаја, који је повезан са централном јединицом као скенери, ко каже да се не може контролисати? Тврдим да може, нека неко докаже супротно. Ако се уређај за биометријску идентификацију успостави, зашто се гласач мора онда потписивати у записнику? Не знамо још увијек, ни уређаје, ни како ће изгледати гласачки листићи, шта ће на њима да пише. А када је ријеч о биометријском уређају, гласачи не знају ни да ли требају под одређеним углом свој прст да ставе. Послије неколико отисака, површина на којој се врши идентификација може бити запрљана, дакле уређај може бити нефункционалан - наводи он.
Уставни суд Њемачке је, напомиње он, забранио тај метод изборне технологије.
- Ја тврдим да се изборни резултати помоћу умјетне интелигенције могу пројектовати. Може се манипулисати у крајњем циљу изборних резултата - а то је циљ ове технологије - додаје он.
Бранковић каже да је по њему најбоље да се октобарски избори одгоде.
Општи избори у Босни и Херцеговини требало би да донесу примјену нових изборних технологија које су већ изазвале бројне реакције у јавности. Посебну пажњу привукле су информације о изгледу гласачких листића, начину гласања, улози скенера у бројању гласова, али и питањима безбједности, читљивости и могућности грешака приликом гласања.
Колико су нова рјешења заиста унапређење изборног процеса, а колико могу представљати додатно оптерећење за бираче? Да ли су техничка рјешења у складу са стандардима графичке технологије и заштите докумената?