У Дервенту долазе амерички тужиоци да истраже злочине над Србима у логорима (ВИДЕО)
Планирано је да са службеницима Агенције за истраге и заштиту узму изјаве од логораша који су прошли страхоте у тим злогласним логорима.
Позиве да свједоче добило је седам бивших логораша. Подржавају долазак америчких истражилаца, али и изражавају сумњу да ће злочинци, буду ли изручени правосуђу БиХ, добити адекватне казне.
Према сазнањима Удружења логораша, амерички истражиоци истражују неке од злочинаца над Србима који су настањени у Сједињеним Америчким Државама. Након рата побјегли су у ту земљу увјерени да их рука правде тамо неће стићи.
- Има њих још тамо, али не знам број и колико их се крије. Неки су чак мијењали имена, али желим да захвалим тужилаштву у Америци, долази их четворо или петоро, што су се заинтересовали, што хоће да виде шта се то дешавало у Дервенти и какви су злочини почињени - каже Драго Кнежевић из Удружења логораша.
О злочинима над српским цивилима имаће и те како шта да чују. Један од логораша био је и Остоја Шарчевић. Хангари у Рабићу и подруми Дома војске, свакодневна премлаћивања, иживљавања, психичке тортуре - све то оставило је трага на здравље до краја живота.
- Ја сам са својих 80 килограма дотјеран на 48 килограма за 55 дана логоровања. Сва су ми ребра поломљена док сам био у логору, оштећена кичма... Ударио ме неки Јозо Јерковић иза врата и дан-данас могу се увриједити у тај пршљен. Патим од несанице, презнојавања, свега има... Шта смо преживјели то не може жив човјек замислити - прича Шарчевић.
И Кнежевић је прошао голготу.
- Наредили ми да клекнем, дали ми пиштољ да се убијем, каже "убиј се, свеједно је готово, теби више нема живота". Сад размишљам како сам то могао уопште да урадим. Узео сам пиштољ, ставио на сљепоочницу, помислио на жену и дјецу, повукао, кад он опали напразно - прича Кнежевић.
Највише боли, кажу, што су крвници били дојучерашње комшије, људи којима би требало вјеровати. Неки од њих су осуђени. У Америци су се крили и злогласна Азра Башић и Алмаз Незировић. Након изручења бх. правосуђу добили су симболичне казне што посебно боли логораше.
- Година или двије затвора,то је ништа. За три метра дрва одеш пола године у затвор, тако да су то никакве казне, али ајд нек се бар каже да је био злочинац и да је мучио људе - каже Шарчевић.
Логораши наводе примјер једног од браће Скелић који је за злочине добио симболичних годину дана, а његов брат близанац још је на слободи. И он се вјероватно, кажу, крије у Америци. Ипак, за српске логораше највећа срамота надлежних институција је та што нико није одговарао за истребљење цијелих породица. Ћудићи, Живковићи, Зорићи - нити су остали потомци нити су кажњени они који су их побили.