Граорац: Говорити још гласније о злочинима над Србима почињеним на Петровдан
- Свака кућа у овом дијелу Подриња данас има за кога да упали свијећу, да се помоли и сјети Петровдана 1992. године када су људи побијени у својим домовима, на својим огњиштима, када је замро живот у Сасама, Залазју и Биљачи. И док се Срби моле за њихове душе, злочинци који су их побили ходају слободно - рекла је Граорчева за Срну.
Када су у питању српске жртве, каже Граорчева, нема правде и процеса.
- За наше жртве нико није одговарао. Докад ћемо постављати питања без одговора, докад ће породице ових мученика гледати у неправду и очекивати да се крвници који су на монструозне начине побили њихове најмилије нађу иза решетака, гдје је требало да буду већ одавно - упитала је Граорчева.
Она је додала да су сузе, бол и туга свакодневица тих породица, да то неће престати, као ни жеља за правдом, истином и намјером да злочинце виде пред лицем правде.
- Због њих, због њихове жртве, њихове трагичне судбине, због убиства невиних морамо истрајати, говорити све гласније и још више, упирати прстом на монструме, инсистирати на истини и правди. Данас је црн дан за мајке, сестре, дјецу, за сав народ Сребренице и Братунца - рекла је Граорчева.
Она је навела да данас нема ријечи које би ублажиле тугу, али има подршке, саосјећања, намјере да се процесуирају одговорни, од чега се никада неће одустати.
У Залазју код Сребренице данас се обиљажавају 34 године од страдања 69 српских цивила и војника, које су на Петровдан 1992. године у сребреничким селима Сасе и Залазје и братуначиким Биљача и Загони убили припадници муслиманских снага.
Осим 69 погинулих и великог броја рањених, тог трагичног Петровдана нестала су 22 Србина, од којих је 10 случајно пронађено и ексхумирано 10. јуна 2011. године из масовне гробнице на Залазју, приликом тражења настрадалих Бошњака.