Када воља побјеђује препреке: Прича о Милојки Миладиновић (ВИДЕО)
Милојку Миладиновић мало ко у Требињу не познаје. Стално је у покрету, динамична, активна и са седамдесет година, увијек спремна за дружење, шалу, а посебно за помоћ било коме ко неку помоћ треба. Родила се 1955. године у сиромашном херцеговачком селу Врањска, у породици Кашиковић. На свијет је дошла без десне руке.
- Била сам знатижељна, вољела сам све да радим, ништа ми није било тешко, мајка ме учила како да гулим кромпир, како ово оно, хтјела сам и да косим, па сам са оцем ишла да косим. Имала сам пуно љубави од родитеља и то ми је била велика подршка у животу - рекла је Милојка Миладиновић.
Удала се, добила кћерку која је данас љекар специјалиста. Каже да у вријеме док је била млада, друштво није имало размијевања за особе са инвалидитетом, па је тешко нашла посао. Није лако било школовати кћерку, а уз то, Милојка је у свом дому подигла и отхранила двоје дјеце њеног рођеног брата, који су стицајем околности остали без родитељске бриге.
- Мучила сам се доста, нисам бирала послове. Направила сам 13 хиљада торти, све у овој просторији, уз непокретну свекрву, по 13 торти сам на дан правила, све сам стизала, хеклала, везла гоблене, не бих се замијенила ни са онима који имају двије руке - каже Милојка.
Данас највише ужива дружећи се са унуцима. Активна је и ради и даље, брине о старим лицима и помаже коме је помоћ потребна, стално је на точковима и све стиже. Како сама каже, има малу и велику руку.
- То је жена пуна снаге, Милојку свако зна, дивна жена и комшиница која нема коме није помогла, жена борац и легенда - рекла је комшиница Јасминка Кумро.
- То што немам руку Бог ми је дао, али Бог ми је дао и љепоту, дао ми је памет, а то што немам руку уопште није битно - закључила је Милојака.
Наше је само оно што другима дамо - била би парола која најбоље описује ову енергичну жену. А за један људски живот, Милојка је учинила много, и својом малом и својом великом руком, а највише својим великим срцем.