latinica  ћирилица
14/07/2026 |  18:46 ⇒ 20:21 | Аутор: РТРС

Хрватски сабор разматрао Резолуцију о политичком оснаживању Хрвата у БиХ (ВИДЕО)

Успоставити посебну изборну јединицу за избор хрватског члана Предсједништва БиХ. Наведено је то, између осталог, у Резолуцији о политичком оснаживању Хрвата у БиХ о којој се расправљало у хрватском Сабору. Коначни текст, у којем се сада не спомиње трећи ентитет, усаглaсили су Домовински покрет и ХДЗ.
Хрватски сабор (Фото: EPA/ANTONIO BAT/илустрација) -
Хрватски сабор (Фото: EPA/ANTONIO BAT/илустрација)

Заштита конститутивности кроз реформу којом би се обезбиједили поштени избори на којима би се бирали легитимни представници. То би се, према Резолуцији Домовинског покрета, могло ријешити кроз успостављање посебне изборне јединице.

- Као сасвим легитимно рјешење које ће учинити да проблем прегласавања нестане. Неће даље пасивно посматрати прегласавање на уштрб Хрвата, али врло је важно истичем добронамјерност, поново не на уштрб било којег народа, него једноставно у покушају одржавања једнакоправности сва три народа - додао је предсједник ДП-а Иван Пенава. 

Усагласио је Домовински покрет са ХДЗ-ом текст Резолуције који се нашао у Сабору. У "пречишћеној" верзији нема трећег ентитета, а одустало се и од ревизије додјеле хрватског држављанства особама из БиХ за које се сматра да учествују у изборном инжењерингу. Нема ни планираног позива Влади да користи право вета у Европској унији ради заштите интереса Хрвата у БиХ. Зато су се предлагачи у Сабору суочили са критикама.

- ХДЗ одустаје од санкција онима који позивају на прегласавање Хрвата у БиХ. Да ХДЗ одустаје од најоштријег осуђивања штетних одлука високих представника у БиХ. Итд итд. Зашто? Како би се свидјели коме? Паризу, Берлину, Бриселу. Нажалост, политика ове Владе према БиХ и Хрватима у њој није хрватска, него је франсцуска и бриселска, а она је доказано антихрватска - истиче посланик у Хрватском сабору Нино Распудић. 

Предлагачи кажу да је ово додатно оснаживање Резолуције усвојене још 2018. године. А јасно им је да се од тада није ништа знатно промијенило по питању прегласавања. Лидер ХДЗ-а БиХ свјестан да на десетине резолуција о правима Хрвата није проведено до краја. Недостаје сагласност три конститутивна народа, али је увјерен да се коначно мора ријешити питање легитимног представљања и потпуне уставне једнакоправности. То ће бити међу првим питањима на столу након успостављања власти послије општих избора.

- Нама треба потпуна уставна једнакоправност и за хрватски народ у БиХ, као што то једнако очекујем и за бошњачки и за српски народ и легитимно представљање у Предсједништву БиХ, у домовима народа БиХ. Све оно што можемо провести на тај начин за мене је прихватљив документ у његовој пуној имплементацији и реализацији - додаје предсједник ХДЗ БиХ Драган Човић. 

Милорад Додик, предсједник СНСД-а додао је да је подршка СНСД-а конститутивности хрватског народа неприкосновена.

- Једнако тако као што поштујемо конститутивност српског народа и бошњачког народа, поштујемо и хрватског народа. Веома је урушена конститутивност хрватског народа, значајно је урушена конститутивност српског народа - навео је Додик. 

Очекивано, за бошњачке представнике у бх. институцијама резолуције попут оне која се нашла у Сабору су "забрањена зона". Бар за Елмедина Конаковића који тврди да такви приједлози задиру у унутрашња питања БиХ. Хрватски посланици су на такве тврдње имали јасан одговор да Хрватска као потписница Вашингтонског и Дејтонског споразума има уставну и политичку одговорност према Хрватима у БиХ.