Усвојена Резолуција о положају Хрвата у БиХ, одбијени амандмани Моста
За Резолуцију су гласала 83 посланика, три су била уздржана, а један против.
Предсједник Домовинског покрета Иван Пенава оцијенио је да су амандмани Моста "врло конструктивни и блиски", али да је коначни текст Резолуције плод актуелног политичког тренутка и констелација у Хрватској и претходног договора унутар владајуће коалиције с циљем осигурања изгласавања тог документа у Сабору.
Посланик Моста Никола Грмоја оцијенио је да је Домовиснки покрет кренуо са добрим намјерама и мотивима, али да је представљена верзија у потпуности ослабљена и разводњена.
Из Моста су тражили проширење циљева Резолуције тако да хрватско национално питање не буде сведено искључиво на избор хрватског члана Предсједништва БиХ, него да се јасно заговара комплетна уставно-политичка реформа која ће узети у обзир и моделе који укључују успостављање засебне изборне јединице за избор хрватских представника или територијална реорганизација која подразумијева и већински хрватски ентитет.
Пенава је појаснио да се амандман не прихвата "јер предложени текст значајно мијења садржај и обим Резолуције, те уводи моделе уставног преуређења БиХ који нису њен предмет".
Из Моста су тражили да се у Резолуцију уврсти и позив Влади Хрватске да користи све политичке и дипломатске инструменте, укључујући и право вета у међународним институцијама када су угрожени интереси Хрвата у БиХ, напомињући да је првобитни приједлог и то садржавао, а на шта је Пенава одговорио да "Резолуција није мјесто за прописивање конкретних инструмената спољне политике Хрватске", преноси ХРТ.
Клуб Моста амандманом је предложио и заштиту Хрвата на територији цијеле БиХ, а предлагач је, са друге стране, поручио да би се тиме задирало у овлаштења извршне власти, те међународноправне обавезе Хрватске.
Мостови посланици тражили су и ревизију незаконито стечених хрватских држављанстава у случајевима гдје постоје основане сумње на злоупотребе, а Пенава је навео да су поједини првобитни приједлози измијењени или изостављени "због потребног степена сагласности за доношење Резолуције".
Мост је захтијевао и да сарадња Хрватске буде са свим релевантним хрватским политичким и друштвеним факторима у БиХ, а не само са једном странком или једном политичком организацијом, као и брисање Мостарског споразума из преамбуле Резолуције јер је, како су навели, ријеч о међустраначком договору који није ријешио кључне проблеме и који не заслужује бити дио званичног документа Хрватске.