Балкански "Бенелукс" опет актуелан?

Аналитичари сматрају да би таква "заједница држава" била корисна, а као највећи проблем виде "мањак повјерења", наводи сарајевски "Дневни аваз". Двојица аутора, Албанац који живи и ради у Бриселу - Екрем Краснићи и Аустријанац с албанском адресом боравка - Гинтер Фелингер, предложили су да Албанија, Косово, Македонија и Црна Гора "удруже снаге" и створе нове, трајне структуре сарадње са циљем да побољшају политичке и економске односе и убрзају процес интегрирања у ЕУ, преноси лист. Краснићи тврди да идеја нема никакве везе са стварањем "велике Албаније" или "велике Србије" и да су примјер за то Белгија, Холандија и Луксембург које функционишу као Бенелукс, а појединачно су независне државе. "ЕУ свакодневно позива земље Балкана да појачају регионалну сарадњу и примјењују реформе. Вјерујемо да је право вријеме за промјену и због тога предлажемо да се створи структура слична Бенелуксу која ће приближити Албанију, Косово, Македонију и Црну Гору", наводе аутори. Они сматрају да треба креирати тржиште за осам милиона људи са слободним протоком роба, услуга, капитала и људи доносећи добробит, умјесто што се чека на приступ ЕУ. План је, кажу, амбициозан и зато нема времена за губљење - људима треба раст прихода, треба им запослење и бољи услови живота, треба им разлог да остану у својој земљи, умјесто да срећу траже у иностранству. Прецизирајући детаље, Краснићи и Фелингер истичу да ове четири државе виде у блиској сарадњи у областима трговине, либерализације царина, борби против организираног криминала, у развоју региона, инфраструктуре и регионалног финансијског тржишта. Један од првих људи Међународне кризне групе Марко Прелец сматра да је то занимљива и добра иницијатива, с тиме да има неколико великих препрека. "Постоји тзв. оптички проблем да ће то личити на мали корак према 'великој Албанији', јер се ради о четири државе које имају у себи већи или мањи проценат албанског становништва", навео је он. Прелец је за "Дневни аваз" указао и да је очито да се Србија не може укључити у ову групацију због спора с Косовом, као ни Босна и Херцеговина због проблема у успостављању спољне политике. Према његовим ријечима, један од највећих проблема о односима међу ове четири државе је мањак повјерења. "То нарочито важи за Македонију у којој су присутне тензије због македонско - албанских односа, али та земља истовремено од овакве иницијативе може имати можда и највећу корист. Она је суочена с константним грчким блокадама, те јој нека доза солидарности може бар дјелимично 'поткријепити' пољуљану позицију у свијету", сматра Прелец. Он тврди да Косово такође може профитирати. Ипак, указује да се мора имати на уму историјско насљеђе које, између осталог, прави велике разлике између косовских Албанаца и држављана Албаније. "То јесте један народ, али се они међу собом јако, јако разликују, Косовски су Албанци одрастали у Титовој Југославији и другачијег су менталног склопа од оних који су одгајани у духу система Енвера Хоџе", каже Прелец. Политички аналитичар из Вашингтона, Јануш Бугајски сматра да се регион Балкана, изван ЕУ, треба удруживати "како би се повећала продуктивност и побољшала њихову привлачност за интеграцију у ЕУ". "Треба продубити своју координацију стварањем јединственог тржишта. Комбиновани напор влада у регији треба усредоточити на четири подручја: енергетику, промет, заштиту околине и трговину", казао је Бугајски за "Дневни аваз". Он сматра да регион треба заједнички да наступа када су у питању обновљиви извори енергије, те фосилних горива и у изградњи заједничке енергетске мреже. Бугајски сматра и да се тим активностима ствара тржиште од 20 милиона људи и јачају шансе за улазак у ЕУ сваке земље понаособ.