Обиљежавање "Олујe" у Мркоњић Граду - Не заборавити етничко чишћење и прогоне Срба (ВИДЕО)
Никола Кобац из Топуског и данас се, каже, сасвим јасно сјећа сваког детаља током хрватске војне акције Олуја – од првих експлозија, које су га 4. августа 1995, пробудиле око 5 часова ујутро, па све до непрегледних избјегличких колона.
- Ја сам остао до задњег у Топуском, вјерујући да нећемо напустити завичај. И онда је дошла једна колона, у којој сам се и ја нашао, отишла је преко Глине, Жировца на Двор на Уни и овамо даље за Бaњалуку, а друга колона је чекала споразум о предаји 21. кордунашког корпуса. Ти су отишли преко Сиска за Батровце и Србију - присјећа се Кобац.
Република Српска и Србија, које су тих дана заједнички прихватале избјеглице из Крајине, већ дуже од деценију заједнички и организују Дан сјећања на Србе страдале у "Олуји". Ове године изабран је Мркоњић Град, који је такође тешко страдао у наставку акције Олуја, операцијама Маестрал и Јужни потез. Управо у овом граду пронађена је највећа појединачна масовна гробница Срба и за овај злочин нико није одговарао.
- Мислим да је ово прави тренутак и право мјесто да заједно одамо почаст и помен свим страдалим у тим акцијама, али исто тако, да пошаљемо заједничку поруку из Мркоњић Града да смо ми ту, да живимо на свом огњишту и да смо спремни и даље да живимо и развијамо наше локалне заједнице и очувамо свој идентитет - истакао је Драган Вођевић начелник општине Мркоњић Град.
Предсједник Милорад Додик, уочи обиљежавања, поручио је да се не смије заборавити етничко чишћење Срба у Хрватској и Крајини али, исто тако, ни страдање Србе на просторима који данас припадају Федерацији БиХ и то не само у посљедњем рату, већ током цијелог 20. вијека.
- Те ствари не смијемо да заборавимо и морамо о њима да говоримо. Муслимани и Хрвати који су периодично насртали на Србе прво су ишли с тим да почине злочине, онда умире неку ситуацију, да би се касније вратили поново истом том чину - истакао је Додик.
Организатори су упутили јавни позив свим Крајишницима и другим грађанима који желе да одају почаст жртвама, да им се придруже на централном скупу 4. августа. Да страдали не смију бити заборављени, истиче и Никола Кобац, али каже да он лично нема снаге да иде у Мркоњић Град.
- Ја то обиљежавам, носим тугу већ 31 годину и тај дан ми треба мир и никуда не одлазим - каже Кобац.
Према подацима "Веритаса", током "Олује" из Хрватске је протјерано више од 220.000 Срба, док су на евиденцији имена 1.903-оје погинулих и несталих, од којих су чак 1.247 цивили, већином старији од 60 година.