Казна за грађане који чекају правду: Зашто Курти неће српске тужиоце и судије
- Након одлуке Тужилачког савјета Kосова о разрјешењу седам тужилаца из српске заједнице, који су поднијели оставке 2022. године, потписала сам указе о њиховом разрјешењу. Овим чином се завршава процес који траје годинама и спроводи одлука надлежне институције, у складу са Уставом и законима Републике Kосово - саопштила је Хаџију.
Послије скоро четири пуне године у којима је положај српских тужилаца и судија који су поднијели оставке крајем 2022. године био у статусу кво, ових дана српска јавност на КиМ свједок је експресног низа догађаја који су финализирани указом о разрешењу српских тужилаца.
Остаје отворено питање откуда одједном оволика журба Куртија и власти у Приштини по овом питању и зашто им не одговара повратак српских судија и тужилаца у правосудни систем када је и у овом случају очигледно кршење одредаба Бриселског споразума из 2013. и 2015. године.
Најприје је прошле недјеље петоро тужилаца и 15 службеника и чланова помоћног особља српске националности повукло своје оставке у Основном тужилаштву у Kосовској Митровици, поднијете 7. новембра 2022. године, када су функције и службу напустили српски посланици, српски полицајци, тужиоци, судије и помоћно особље у институцијама зв. Косова.
- Тужилачки савјет је недавно примио неколико имејлова послатих на званичну адресу предсједника KТС од тужилаца и помоћног особља из српске заједнице Основног тужилаштва у Митровици, у којима су предсједника обавијестили о својим обавјештењима о повлачењу раније најављених оставки - изјавио је Аријан Гаши, предсједник Тужилачког савјета тзв. Косова медијима на албанском.
Прије два дана тзв. Тужилачки савјет у Приштини одбацио је ове захтјеве и имена тужилаца и 15 припадника помоћног особља српске националности који су повукли оставке прослиједио вршитељки дужности предсједнице привремених приштинских институција Аљбуљени Хаџију ради разрјешења.
Како је саопштено, четири члана Савјета гласала су за одбијање захтјева за повлачење оставки, док су три члана била за прихватање захтјева. На сједници савјета, чланица Арљинда Мућа рекла је да се повратак српских тужилаца и помоћног особља може догодити само уколико прођу процедуре запошљавања.
Подсјећања ради, повод за колективне оставке српских судија и тужилаца била је одлука Приштине да суспендује Ненада Ђурића са мјеста директора Регионалне дирекције полиције "Сјевер", зато што је одбио да својим сународницима, Србима на Сјеверу КиМ издаје опомене због коришћења возила са KМ регистарским таблицама.
- Ово је реализација оне најаве коју сам дао прије неколико дана. Данас су све судије, и они који нису стигли јуче да пошаљу своје оставке са званичних мејлова, то и учиниле. У суду остају колеге наше Албанци судије и административни радници, а сви Срби и административно особље и судије поднијели су оставке. Чекамо само на који ћемо начин да се раздужимо са предметима, са опремом коју смо задужили и канцеларијама - рекао је тада Никола Kабашић, судија Апелационог суда и члан Судског савјета Kосова, додајући, да што се њега лично тиче, он се неће враћати у косовско правосуђе.
Предсједница Основног суда у Сјеверној Митровици Љиљана Стевановић изјавила је тада да је укупно око 150 људи напустило своју службу у том суду, додајући да су у суду само остале колеге Албанци.
Занимљиво, само који дан прије одлуке Тужилачког савјета Косова и указа Аљбуљене Хаџију, огласила се Европска унија наводним позивом тзв. Косову да "омогући реинтеграцију правосудног особља из редова српске зајенице, у складу са споразумима постигнутим у дијалогу и законима Kосова", те да се и Приштина и Београд "уздрже од потеза који би могли да додатно закомпликују овај процес".
Са друге стране, чињеница је да је Бриселским споразумом из 2013. године, као и каснијим допунама из 2015. године, предвиђено да у косовском правосудном систему носиоци правосудних функција буду и Срби. ЕУ је 2017. године саопштила да су се Београд и Приштина договорили о завршим корацима имплементације Бриселског споразума када је у питању правосуђе и да је 40 судија, 13 тужилаца и више од 100 службеника до тог тренутка интегрисано у косовско правосуђе.
Указ Аљбуљене Хаџију стигао је као директан одговор на захтјев Брисела Приштини да се "уздрже од потеза који би могли да закомпликују овај процес".
Адвокат и бивши војни тужилац Драган Пашић у разговору за РТ Балкан наводи да овај потез Приштине представља крах правосудне интеграције на тзв. Косову.
- Указом в. д. предсједнице Косова Аљбуљене Хаџију стављена је правна тачка на Бриселски споразум у области правосуђа, врата за једноставан повратак српских тужилаца и судија су трајно затворена. Север КиМ остаје без адекватног правосудног кадра који говори српским језиком и то директно угрожава право локалног становништа на правично суђење, продужава поступке и ствара потпуну правну несигурност - каже Пашић.
По његовим ријечима овде се ради и о опасном правном преседану.
- Тужилачки савјет и вршитељка дружности предсједнице Косова послали су поруку да се статус правосудних функционера решава политичким декретима а не кроз дијалог и владавину права. То отвара пут да и Судски савјет ускоро поступи исто са преосталих 25 српских судија - ријечи су Пашића.
Саговорник наводи да као адвокат ситуацију посматра кроз призму заштите права грађана.
- Када елиминишете српске судије и тужиоце ви нисте казнили њих, казнили сте грађане који чекају правду. Поступци ће се одлагати а правна несигурност расте - каже адвокат Пашић.
Поступак Тужилачког савјета и указ Аљбуљене Хаџију су, поред осталог, и очигледно кршење Бриселског споразума када је у питању правосуђе на Косову и Метохији.
- Очигледно да приштинске власти не прихватају никаква упутства и никаква усмеравања, ни договор од стране европских званичника. Рјешење овог проблема је у процедури не у политици, а овдје се ради о политичком декрету. Уколико се у будућности постигне и политички договор о повратку, ове судије и тужиоци су сада правно разријешени. То значи да не могу само да повуку оставке, процедура налаже комплетне провере, нострификације и поновна именовања што може трајати годинама - каже адвокат.
За њега, једини одрживи излаз је хитно увођење прелазног и преговарачког периода под окриљем ЕУ и Еулекса.
- Дакле убрзани и гарантовани конкурс представља најбољи модел и он је компромис да се отвори ванредни и поједностављени конкурс за пријем српских тужилаца и судија. Тиме би се формално задовољиле процедуре Приштине али би се кроз међународне гаранције обезбедило да ти људи буду експресно враћени на своја места. Правосуђе не смије бити инструмент политичког надметања. Без мултиетничког састава у судовима и тужилаштвима на Сјеверу немогуће је изградити повјерење грађана у институције. Сада је кључно да Судски савјет не повуче исти потез са преосталих 25 српских судија. Потребан је мораторијум на разрјешења док се у Бриселу не договори компромисни модел убрзаног реизбора - закључује адвокат Пашић.