Триван: Максимална опструкција српских повратника
Предсједник Удружења Граховљана у Београду Бранко Триван у изјави за Срну ситуацију у Грахову описује као "тоталну девастацију" и истиче да је овај град потпуно заборављен и осуђен на пропаст.
Триван наводи да је опструкција повратка српског становништва "урађена максимално", није уложено ништа у индустрију како би могли да зараде за живот и, како каже, ништа није враћено људима, једино су куће обнављане.
Донедавно у Грахову и околини није било ни једног љекара, па су људи, каже он, "буквално умирали на улици".
- Једног доктора сада имамо, и то од прије годину или годину и по дана. Раније су људи буквално умирали на улици. Наставник физичког нам је умро на улици. Није имао ко да му притекне у помоћ - истиче Триван.
Грахово припада Ливањском кантону, који чине још двије општине са српском већином Дрвар и Гламоч, те три општине са хрватском већином - Купрес, Томиславград и Ливно, у којем је сједиште извршне власти.
- Становништво је српско, а имате кантоналну власт која је хрватска. Нажалост, нема се ту шта много рећи - каже Триван.
Он указује да је врло мало људи остало у Грахову и околним селима пред налетом Хрватске војске 25. јула 1995. године, а они што су остали, углавном стари и немоћни, убијени су.
Данас су Срби из Грахова раштркани широм свијета, највише их је уточиште нашло у Србији, једним дијелом у Бањалуци, а живе и у Канади, Америци и Њемачкој, гдје је ко могао или имао кога, да може да ради и преживи.
Када је ријеч о надама Граховљана да ће једног дана моћи да се врате у свој град и живе нормалним животом, Триван није оптимистичан и оцјењује да ће због чисте воде и ваздуха као мало гдје на свијету неко тамо живјети, али да, нажалост, не мисли да ће то бити Срби.
- Нема тамо ни Хрвата, да се разумијемо. Нема ни нас. Ми смо се тамо искрвили, ратовали, сад ти простори остају да можда чекају неки нови народ. Можда је коначни циљ да Арапе из Европе населе на то подручје, али ко ће то знати - каже Триван.
Он наводи да је било покушаја купаца из арапских земаља да купе земљу у Мартин Броду, који је припадао Дрвару, а онда је 1995. године припојен Бихаћу.
Било је, напомиње Триван, већ и понуда купаца из арапских земаља за подручје Грахова, а контактирани су власници директно.
- Треба радити на свијести нашег народа да своју имовину легализује и да је укњижи. Не постоје паре за које бих продао моју земљу, али опет, некога мука натјера, па да стан за 5.000 КМ - истиче Триван.