Љетњи институт за наставнике и истраживаче - "Руски језик као језик међународне комуникације"
Међу учесницима из девет земаља су и професори и асистенти из Републике Српске и Србије, који ће током наредне двије седмице усавршавати стручна знања, размјењивати искуства са колегама и упознавати руску културу и историју.
Псковски државни универзитет четврту годину организује Међународни љетњи институт у оквиру програма "Руски језик као језик међународне комуникације".
Ове године окупио је 126 наставника, истраживача и стручњака из различитих земаља.
Програм обухвата стручна предавања, радионице и студијске посјете Москви, Санкт Петербургу, Тјумењу и Нижњем Новгороду гдје учесници имају прилику да се упознају са образовним установама и културно-историјским насљеђем Русије.
- Универзитет је један од водећих у сјеверозападном дијелу Руске федерације и као универзитет имамо широку лепезу од логистике, информатике, економије и тако даље. Наравно имамо и медицински факултет и инжењерске. Имамо једну јако добру међународну сарадњу, а међу њима је једна од јако битних, нама једна од важних и битних међународних сарадњи јесте пројекат, љетни институт. И ове године пројекат је концептиран на руском језику - навела је Олга Серова, први проректор Државног универзитета Псков.
Међу учесницима су и представници Универзитета у Бањалуци и Универзитета у Источном Сарајеву. Истичу да је "Љетњи институт" прилика за стручно усавршавање, али и размјену искустава са колегама из различитих образовних система. Посебну вриједност виде у могућности да стечена знања пренесу студентима и развију будућу међународну сарадњу.
- Јако ми драго и важно што сам пронашла колеге који се бави сличним темама, са којим се бавим и ја. Тако да се надамо да ће ово бити прилика да успоставимо неке заједничке пројекте, да се упознамо и видимо и размијенимо искуства. Да видимо на који се начин руски језик и руска култура, руска књижевност предају у различитим земљама, у различитим околностима, мени је овде изузетно драго што сам упознала колеге из других земаља. Са мном је и бивши мој студент који ми је сада колега - истакла је Галина Марија Мићић, Универзитет у Бањалуци.
- Оваква прилика у оваквим условима, мислим да се не среће често нигдје на свијету. Мислим да би на оваквој прилици завидјели сви европски универзитети, у оваквим условима. Ми имамо прилику да им то кажемо и то је заиста нешто што је за нас важно - додао је Невен Миљатовић, професор српског и руског језика у Средњој Техничкој школи у Бањалуци.
За млађе учеснике програм представља прилику да уче од искуснијих колега, али и да руску историју и културу упознају на мјестима о којима су до сада учили само из књига и стручне литературе.
- Овај пројекат за мене је од великог значаја, пошто за разлику од својих колега, ја још увијек нисам добила руску диплому, професора руског језика. Али они су ми стварно инспирација и видим све су дивни и млади људи, изузетно успјешни, добри људи, тако да ћу ја, надам се, да се придружим њима. Ево добила сам и прилику да видим како они изучавају руски језик, како своје знање преносе дјеци и студентима имајући на уму да студенти који похађају програм руског језика и књижевности најприје уче о томе - напоменула је Маја Буха, Универзитет у Источном Сарајеву.
На Међународном љетњем институту учествују и професори из Србије. Истичу да ће нова знања из методике наставе руског језика, стручна предавања и размјена искустава унаприједити њихов будући рад са ученицима и студентима.
- И оно што ми је посебно драго, што на овом пројекту могу научити како баш предавати руски језик као страни. Примијетила сам да су многи учесници овдје који учествују, у њиховим државама, руски језик је присутан као званични језик. Они се служе руским језиком као званичним језиком, док је код нас мало другачија ситуација и својим школама гдје радим, гдје могу да примијенимо ове пројекте у пракси, на који начин можемо да раширимо још више руску културу и руски језик. Зато што је то за мене посебно важно - истакла је Тамара Арсић, Универзитет у Приштини.
Осим стручног дијела програма, учесници обилазе универзитете, музеје и најзначајније културно-историјске знаменитости Русије, што, како кажу, представља важан дио њиховог професионалног усавршавања.
- Одмах смо на почетку посјетили Москву као главни град. То је на мене оставило највећи утисак, сам Пушкински универзитет гдје смо сазнали неке ствари које до сада нису нама биле доступне. А затим и сам домаћин који нас је дочекао на најљепши могући начин. Професори такође који нам држе предавања су изузетно стручњаци од којих можемо много да научимо, што могу да унаприједим знање руског језика и стекнем познанства која касније могу да користим у свом академском раду - истакла је Слободанка Васић, Универзитет у Нишу.
Поред стручног усавршавања, циљ програма је и јачање сарадње између образовних институција Русије, Републике Српске и Србије.
Организатори подсјећају да су претходних година остварени бројни контакти међу универзитетима, а потписани су и споразуми о сарадњи који отварају простор за нове заједничке пројекте.
- Ја бих пожелео свим учесницима из Републике Српске и Србије пуно успјеха у професији, у њиховој струци, у њиховом раду, и просто да поменем да те могућности које постоје, надам се ће бити наредних година. Биће и ове јесени зимски универзитет. Просто да млади и студенти и млади професионалци из Републике Српске имају све могућности да упознају се са колегама у Русији, да виде како тамо се ради, како функционишу те струке код нас у Русији. И надам се, да то нисмо већ на почетку. Мислим да је ово добар пут сарадње - поручио је Георги Енгелхардт, Одсјек за културу Канцеларије Амбасаде Руске Федерације у БиХ у Бањалуци.
До краја програма учеснике очекују нова предавања, радионице и студијске посјете знаменитостима које свједоче о богатој историји и култури Русије.
Организатори већ најављују наставак Међународног љетњег института наредне године, као и одржавање Зимског универзитета.
Вјерују да ће управо контакти остварени у Пскову бити темељ нових заједничких научних, образовних и културних пројеката између Русије, Републике Српске и Србије.