Обиљежено 85 година од устанка народа Козаре и Поткозарја против фашизма
Замјеник начелника општине Козарска Дубица Марко Танкосић подсјетио је на огромно страдање народа овог краја у Другом свјестком рату, у којем је половина становништва Козарске Дубице изгубила живот, у борби и усташким логорима.
Посланик у Народној скупштини Републике Српске Дарко Бањац истакао је да 27. јули трајно опомиње на страдање и значај борбе за слободу, али и подсјећа да је цијели један народ у збјегу отјеран у усташке логоре и казамате у којима су убијани жене, дјеца и невини људи, само зато што су били Срби.
Он је нагласио да овај датум шаље и поруку да Срби више никада неће страдати на такав начин јер су спремни да се боре за своју слободу и Републику Српску.
- Популарни збор у Милића гају и 27. јули укоријењени су у овај народ и ова села и они се никада не могу избрисати - поручио је Бањац.
Помоћник министра за борачко-инвалидску заштиту Младен Радић истакао је да су борци којима су одали почаст изузетно значајни за прекид страдања српског и осталих народа овог и других крајева у Другом свјетском рату.
- На томе смо им вјечно захвални - рекао је Радић.
Предсједник СУБНОР-а општине Козарска Дубица Милорад Буква рекао је да се не смије заборавити антифашистички карактер борбе српског народа у Другом свјетском рату.
На Партизанском гробљу у Кнежици цвијеће је положио и народни посланик Драган Брдар, општински званичници, делегације општинске Борачке организације, старјешина и ветерана Војске Републике Српске, представници СУБНОР-а и други поштоваоци тековина НОБ-а.
Организатори обиљежавања су Одбор за његовање традиције ослободилачких ратова Владе Републике Српске, Општинска управа Козарска Дубица и СУБНОР Српске.
Устанак је 27. јула 1941. године готово истовремено избио у Грахову, Дрвару, на Грмечу и Козари, а на подручју Кнежопоља почео је нападом на жандармеријску станицу у Кнежици.
Првих дана устанка ослобођени су Грахово, Дрвар, Оштрељ, Костајница и Добрљин.
Устанак се проширио на цијелу Крајину, формирано је на десетине герилских одреда са неуједначеном организацијом и створени устанички фронтови око Приједора, Добрљина, Костајнице и Дубице.
Антифашистичко и слободарско расположење српског народа Козаре и Поткозарја није угашено ни многим непријатељским офанзивама, чак ни великом њемачко-усташком офанзивом љета 1942. године.