Девети пут срушена спомен-плоча отетим српским новинарима на КиМ
- Овдје су 21. августа 1998. године отете наше колеге новинари, Ђуро Славуј и Ранко Перенић - тражимо их - писало је на овој спомен-плочи.
Спомен-плочу поставио је УНС са својим огранком на Косову и Метохији.
Предсједник УНС-а Живојин Ракочевић оцијенио је да је "девети пут срушен споменик истини и слободи медија" и запитао "какво је друштво и заједница која затире сваки траг људима који су се борили за истину, који су отети и нестали?".
- Фанатична упорност у рушењу спомен-плоче новинарској екипи РТВ Приштина, Ђуру Славују и Ранку Перенићу, постала је симбол убијања истине, симбол убиства послије смрти и мјера пропасти /такозваних/ косовских институција - нагласио је Ракочевић.
Он је истакао да су новинаре на обиљежавању отмице колега у августу прошле године полицајци у цивилу снимали телефонима на којима су били грбови терористичке ОВК.
- Славуја и Перенића су 1998. године отели управо припадници те организације. У том парадоксу се крије дио несреће, а можда и судбине наших колега - истакао је Ракочевић.
Он је најавио да ће УНС са својим огранком на Косову и Метохији десети пут обновити спомен-плочу Славују и Перенићу.
- Обнављаћемо је док нас буде и док буде ове професије, обнављаћемо је као доказ да смо живи и да живимо ту - међу рушитељима, отмичарима и убицама. Нема ниједног познатог споменика који је толико рушен и обнављан у протеклих 20 година, нема силе на свијету која може зауставити његово подизање - нагласио је Ракочевић.
УНС и Друштво новинара на Косову и Метохији плочу су први пут поставили 2012. године, на 14. годину отмице новинарске екипе.
За вишеструко рушење плоче отетим новинарима полиција је само једанпут пронашла починиоца, па је Шабан Бериша /47/ условно кажњен на три мјесеца затвора и 200 евра новчане казне за рушење плоче.
Упркос податку да је Бериша у истрази признао да је плочу ишчупао користећи грађевинску машину и да је био мотивисан етничким разлозима, у пресуди је та околност изостављена.
Ђуро Славуј и Ранко Перенић упутили су се 21. августа 1998. године ка манастиру Свети Врачи у Зочишту са жељом да направе прилог о отетим монасима.
Након неколико пређених километара скренули су на погрешан пут који их је одвео до припадника албанске терористичке ОВК, од када им се изгубио сваки траг и они никада нису пронађени, а породице до данас нису добиле званичну информацију о њиховој судбини.