latinica  ћирилица
30/07/2026 |  10:48 ⇒ 11:43 | Аутор: sputniknews.com

Румунска нуклеарка Чернавода искључила оба реактора због ниског водостаја Дунава

Румунија је први пут од пуштања у рад нуклеарне електране Чернавода остала без производње из оба реактора, пошто је државни оператор Нуклеарелектрика одлучио да због рекордно ниског водостаја Дунава контролисано заустави и други блок електране.
Нуклеарна електрана "Чернавода" (фото: EPA PHOTO EPA ROBERT GHEMENT) -
Нуклеарна електрана "Чернавода" (фото: EPA PHOTO EPA ROBERT GHEMENT)

Компанија Нуклеарелектрика навела је да је одлука донијета у складу са процедурама предвиђеним за екстремне хидролошке услове и да је циљ заштита система за хлађење и очување нуклеарне безбједности електране.

Одлука је донијета након што је неколико дана раније из истог разлога искључен и први реактор, пренијели су медији.

Чернавода располаже са два ЦАНДУ реактора снаге по 706 мегавата, који заједно обезбјеђују око 20 одсто румунске производње електричне енергије.

Према подацима Министарства енергетике Румуније, гашење другог блока повећаће потребу земље за увозом електричне енергије управо у летњем периоду када је потрошња на високом нивоу.

Прије искључења другог реактора вршна потрошња достизала је око 7,3 гигавата, док је производња у Румунији била око 4,3 гигавата.

Румунска управа за воде Апеле Романе саопштила је да је проток ријеке на улазу у Румунију пао на око 1.650 кубних метара у секунди, док је вишегодишњи просјек за крај јула око 4.750 кубних метара у секунди.

Прогнозе показују да би проток почетком августа могао додатно да опадне на око 1.500 кубних метара у секунди, веома близу историјског минимума из 1985. године од 1.400 кубних метара у секунди.

Медији подсјећају да се Румунија истовремено суочава са повећаном потрошњом електричне енергије због топлотног таласа.

Ситуација у Чернаводи поново је отворила питање отпорности нуклеарних електрана на климатске промјене.

Електране које користе проточни систем хлађења зависе од довољног протока и одговарајуће температуре ријечне воде, па све учесталије суше и екстремни топлотни таласи постају важан фактор у планирању рада постојећих и будућих нуклеарних капацитета у региону.

Бугарска нуклеарна електрана Козлодуј, такође, користи Дунав за хлађење реактора, баш као и румунска Чернавода.

Ако би екстремно низак проток и високе температуре потрајали довољно дуго, а Козлодуј би могао да се суочи са сличним изазовима, мада то зависи од локалних хидролошких услова и техничких карактеристика електране.