Станивуковић: Тражимо трајно рјешење за регионалну депонију
Учесници протеста поставили су 23. август као посљедњи рок за достављање одговора на питања када и како ће проблем депоније бити ријешен.
- Мјештани Рамића су у праву, а њихове критике и проблеми са којима се суочавају морају бити озбиљно схваћени и ријешени. Као Град разумијемо њихове захтјеве и предано радимо на проналажењу трајног рјешења за регионалну депонију - каже Станивуковић.
Станивуковић је такође истакао да је ипак важно да јавност зна четири кључне чињенице које у овом тренутку одређују даље кораке.
- Постоје двије или три потенцијалне локације за нову депонију. О једној, која би могла бити најприхватљивија, већ се озбиљно разговара. Потребно је коначно ријешити питање земљишта и имовинско-правне односе. Око земљишта на којем се налази "Деп-от" годинама је вођен велики судски спор. Једна етапа тог поступка је окончана, али одлука још није коначна. Иако је и руководство "Деп-ота" било спремно да учествује у рјешавању овог питања, спор у вези са земљиштем знатно је успорио цијели процес и захтијевао додатно вријеме - навео је он, подсјећајући како није у питању проблем који се тиче искључиво Бањалуке.
Како је рекао, ради се о регионалној депонији на коју комунални отпад одлажу Бањалука, Градишка, Прњавор, Лакташи и друге локалне заједнице.
- Због тога о новој локацији не може одлучивати само Бањалука. Рјешење мора бити заједничко и усаглашено са свим градовима и општинама који користе депонију. Када настане проблем са одвозом отпада или функционисањем депоније, од Бањалуке се очекује да га ријеши, али одговорност и одлучивање морају бити регионални. Влада Републике Српске мора бити партнер у овом пројекту, јер је ово, прије свега, њихова надлежност. Ово питање се тиче најнасељенијег дијела Републике Српске, а изградња нове депоније захтијева најмање 30 милиона евра. Зато је неопходно заједничко учешће Владе, локалних заједница, европских фондова и других извора финансирања - каже Станивуковић.