Екипа херцеговачких планинара вратила се кући - емоције помијешане (ВИДЕО)
Елбрус - дуго планирани и жељени успон, који је промијенио све; неумољива планина и одлука која им је даровала нови живот - овако херцеговачки планинари описују свој поход на кров Европе.
Шест чланова планинарских друштава из Гацка, Билеће и Требиња искусила су сву суровост ове планине, али, како кажу, имали су среће да у правом тренутку одлуче да се, надомак циља, врате.
- Кренули смо да покушамо, почела је магла и само смо се окренули, погледали смо се и хајмо назад, нема сврхе - описује Радош Милошевић, предсједник Планинарског друштва "Волујак" Гацко.
Јелена Јововић из истог Планинарског друштва наводи да су емоције биле помијешане.
- Туга, тјескоба, на моменте захвалност и срећа. Успон је био класичан за високогорца, вријеме се мијења драстично, у једном трену сигурни сте стотину одсто, у другом апослутно нисте - каже она.
За трагедију Зеничана сазнали су тек по повратку у Грузију. Чувају успомену на посљедњи сусрет са пријатељима, искусним планинарима, који су имали исту жељу и исти циљ - освојити 5.642 метра надморске висине.
- Кад смо им пришли, видјели да се знамо и да ће и они пењати до врха ту ноћ, били смо весели, дружили се и растали уз обостране жеље за срећан успон. Наставили смо до 5.400 метара и од густе магле и јаког вјетра нисмо видјели особу до себе, маркере не можемо да пратимо, и одлучујемо да се вратимо. Планина нам није дозволила да приступимо врху. Једноставно у том моменту Зеничани нису имали среће да донесу праву одлуку - сматра Нада Јововић из Планинарског друштва "Волујак" Гацко.
Херцеговачка експедиција каже да је изазовно било и само путовање комбијем до Русије, преко Грузије, гдје су успјели попети највиши врх Казбек, као припрему за Елбрус.
Искусили су војне контроле, задржавања на границама, сусрете и дружења, али тај 24. и 25. јул су најснажнији печат.
Захвални су што су кућама стигли живи и здрави, и тужни што њихови пријатељи из Зенице, нажалост, нису успјели.