latinica  ћирилица
02/08/2026 |  09:36 | Аутор: СРНА

Вукелић: Злочин над Србима у "Олуји" остао некажњен, обавеза Србије и Српске да чувају сјећање

Хрватска војно-полицијска акција "Олуја" била је завршни чин етничког чишћења српског народа из Хрватске и велики злочин који је остао некажњен, па је обавеза Србије и Републике Српске да чувају сјећање како се таква страдања не би поновила, изјавио је Срни државни секретар у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Србије Никола Вукелић.
"Олуја" - Фото: РТРС
"Олуја"Фото: РТРС

Он је указао да је "Олуја" на неки начин била и завршни чин геноцида који је над Србима спровођен још током Другог свјетског рата.

Истакао је да је веома важно што је постала пракса да се Дан сјећања на све страдале и прогнане Србе у хрватско-муслиманском погрому над Србима из Републике Српске Крајине и Републике Српске 1995. године обиљежава на највишем нивоу наизмјенично у Србији и Српској, захваљујући договору предсједника Милорада Додика и Александра Вучића.

- И Република Српска је делила судбину српског народа у Републици Српској Крајини. Прва је прихватила избегличке колоне које су тражиле спас на српској територији - подсјетио је Вукелић.

Он је указао да у Хрватској славе као успјех и побједу несумњиве злочине у "Олуји", када су убијани немоћни старци или људи који су већ напустили простор садашње Хрватске, подсјетивши на злочин на Петровачкој цести, гдје је хрватска авијација бомбардовала избјегличку колону и убијела дјецу.

- Они све то негирају, али то је њихов програм који је зацртан још од Другог светског рата који су спровели у дело - рекао је Вукелић.

Он је навео да је за српски народ утјеха и велики добитак стварање и опстанак Републике Српске, за коју су се борили и Срби из Крајине, поготово у операцији "Коридор", која симболично представља битку за опстанак српског народа западно од Дрине.

Вукелић је подсјетио да се дио протјераног српског народа из Републике Српске Крајине населио у Републици Српској, а да је већи дио дошао у Србију.

- Остаје сјећање, остаје да памтимо. Остају наши белези, историјски подаци, цркве, манастири и многе историјске личности са простора Републике Српске Крајине и данашње Хрватске, попут Николе Тесле, Милутина Миланковића, Симе Матавуља, Јосифа Панчића, Бранка Радичевића, /блаженопочившег/ патријарха Павла и многих других - рекао је Вукелић.

Он је напоменуо да је почетком 1991. године велики број Срба протјеран из такозваних урбаних дијелова Хрватске, односно већих градова као што су Осијек, Загреб, Задар и Карловац, а потом су услиједиле спорадичне војне акције против Срба, попут "Медачког џепа" и напада на Миљевачки плато и Равне Котаре.

- Затим је уследила акција `Бљесак` 1. маја 1995. године, а онда, у августу исте године и `Олуја`, када је, у ствари, довршено оно што је започео још /усташки поглавник/ Анте Павелић, уз помоћ нациста и Хитлера у Другом светском рату, а то је да се Срби практично истребе са простора данашње Хрватске - указао је Вукелић.

Навео је да ће у Србији тим поводом бити организован низ манифестација, да ће се Крајишници окупити у Цркви Светог Марка, а предвиђен је и програм у цркви на Банстолу, која је посвећена прогнаним Крајишницима.

У црквеном комплексу на Банстолу планирана је и изградња меморијалног центра који ће бити посвећен српским прогнаницима из Републике Српске Крајине и у којем ће бити исписана имена свих Срба страдалих на простору Хрватске у протеклом рату.

Дан сјећања на све страдале и прогнане Србе у хрватско-муслиманском погрому над Србима из Републике Српске Крајине и Републике Српске 1995. године, биће обиљежен у Мркоњић Граду у уторак, 4. августа.

Обиљежавање овог историјског догађаја од републичког значаја организују заједнички владе Републике Српске и Србије.

Злочиначка акција "Олуја" почела је 4. августа 1995. године офанзивом хрватске војске и полиције, те јединица ХВО-а на подручју Баније, Лике, Кордуна и сјеверне Далмације, током које је са вјековних огњишта протјерано више од 220.000 крајишких Срба.

На ажурираној евиденцији "Веритаса" налазе се имена 1.904 погинула и нестала Србина у току и након ове акције, међу њима 1.250 цивила, од којих су три четвртине биле старије од 60 година.

Међу жртвама је и десеторо дјеце млађе од 14 година и 566 жена, од којих су око четири петине биле старије од 60 година - што представља посебан "црни рекорд" грађанског рата деведесетих на простору бивше Југославије, указују у "Веритасу".

Међународни суд правде је у пресуди из фебруара 2015. године "Олују" оквалификовао као етничко чишћење, али не и као геноцид иако свјетски експерти за ту област тврде да је та операција имала све карактеристике геноцида.