"Вратите нам наше најмилије – предуго чекамо" - три деценије трагања и хрватске шутње
Хелена Крстић никада није упознала свог дједа Перу јер је рођена послије његовог нестанка у "Олуји", али наставља борбу породице да буде пронађен и достојно сахрањен.
- У питању је Перо Боромиса који је нестао са још своја три саборца 1995. године за вријеме те злочиначке акције "Олуја" и чији посмртни остаци ни дан-данас нису пронађени, као ни његових сабораца - истакла је Хелена Крстић, унука несталог Пере Боромиса.
Сличну причу већ дуже од три деценије дијели више од 600 српских породица, за које "Олуја" још није завршена јер трагају за најмилијима. Указано је на застој у процесу тражења несталих јер Хрватска политизује ово питање и не жели да процесуира починиоце злочина над Србима.
- Хрватска и даље једина земља у региону која има позната регистрована гробна мјеста настала асанацијом терена након Бљеска и Олује и која су регистрована и од стране Хашког трибунала. У Хрватској се наводи да је ријеч о жртвама хрватским држављанима који су у њима, што указује на нетачан закључак о националности жртава, а заправо је намјера да се на перфидан начин прикрију српска страдања - нагласила је Драгана Ђукић, предсједник Удружења породица несталих и погинулих лица "Суза".
У Комисији за нестала лица Владе Србије кажу да Хрватска, кажу, неће да сарађује у процесу тражења и идентификације Срба.
- У мртвачницама широм Хрватске је 900 тијела за које ми не знамо коме припадају, за преко 400 смо сигурни да припадају Србима јер су то тијела са ексхумација на којима смо ми присуствовали - рекао је Вељко Одаловић, предсједник Комисије за нестала лица Владе Србије.
Како би истина о српским страдањима остала забиљежена за будућност снимљена су свједочења породица страдалих у акцији "Олуја", која ће постати саставни дио базе података Меморијалног центра Републике Српске.
- Ми смо снимили у Београду свједочанства људи који су били и учесници самог погрома, али и који су некога изгубили у тим тужним данима и њихова свједочанства су нешто што ће у ствари бити и едукативна историјска димензија свега онога што Меморијални центар ради и презентује - рекао је Денис Бојић, директор Меморијалног центра Републике Српске.
Породице несталих кажу да их највише погађа неправда и чињеница на немају право на истину ни послије три деценије.