Најављена градња соларне електране у близни Манастира Острог, реаговао предсједник општине Даниловград
Како је саопштио, ријеч је о пројекту који због величине, положаја и могућих посљедица по простор превазилази оквире једне инвестиције и захтијева пуну пажњу стручне и шире јавности. Посебно забрињава то што се пројекат реализује у просторном окружењу Манастира Острог, једног од најзначајнијих културних, историјских и духовних симбола Црне Горе.
- Уколико је држава била спремна да одобри овакав пројекат, а да претходно није отклонила сваку разумну сумњу у погледу заштите културне баштине, онда се с правом поставља питање да ли су институције у овом поступку штитиле јавни интерес или су га потиснуле у други план. Културна баштина није административна препрека развоју - она је уставна, законска и цивилизацијска обавеза државе - поручио је Гргуровић.
Нагласио је да Даниловград није против улагања у обновљиве изворе енергије нити против енергетске транзиције, која представља стратешки интерес Црне Горе, али сматра да ниједан развојни циљ не може бити оправдање за занемаривање обавезе државе да штити културну баштину.
- Када постоји и најмања сумња да један пројекат може нарушити простор од националног историјског, културног и духовног значаја, дужност државе није да убрзава процедуре, већ да покаже највећи степен опреза, стручности и одговорности. Држава која олако допушта интервенције у простору који припада културном идентитету свих грађана не показује снагу, већ институционалну слабост и неразумијевање вриједности које је дужна да чува - навео је он.
Према његовим ријечима, ово није питање инвеститора нити дневне политике, већ елементарне одговорности државе према сопственом насљеђу. Иако планирана електрана није на територији општине Даниловград, њен могући утицај не може се посматрати искључиво кроз административне границе.
- Простор нема административну логику. Културни пејзаж, природне цјелине и визуре чине јединствен систем вриједности који не престаје на међи једне општине. Због тога грађани Даниловграда имају пуно право да буду упознати са свим околностима под којима је донесена одлука о издавању грађевинске дозволе - рекао је Гргуровић.
Подсјетио је да Манастир Острог представља једно од темељних мјеста културног, историјског и духовног идентитета Црне Горе, чији значај одавно превазилази оквире једног вјерског комплекса и локалитета. Свака интервенција у његовом ширем просторном окружењу, како је нагласио, захтијева највиши степен стручне и институционалне одговорности.
У јавно доступној документацији, према његовим ријечима, разматран је и визуелни утицај планиране електране, укључујући могућност да комплекс буде видљив са саобраћајнице којом се прилази Манастиру Острог.
- Та околност сама по себи намеће питање на који начин је процијењен укупан утицај пројекта на културни пејзаж и да ли су надлежне институције исцрпно размотриле посљедице које овакав захват може произвести - навео је Гргуровић.
Истакао је да не износи унапријед закључке нити оспорава право инвеститора да развија пројекте у складу са законом, али да јавност мора добити потпуне информације када је ријеч о простору који представља дио идентитета цијеле државе.
Од Министарства просторног планирања, урбанизма и државне имовине, као и свих институција које су учествовале у поступку, затражио је да саопште да ли је прије издавања грађевинске дозволе извршена посебна процјена могућег утицаја пројекта на културно добро од националног значаја и његов шири просторни контекст, као и да ли је Управа за заштиту културних добара учествовала у поступку и дала одговарајуће мишљење или сагласност у оквиру својих законских надлежности.
Затражио је и одговор на питања да ли су анализирани могући ефекти пројекта на културни пејзаж, визуре и амбијенталне вриједности простора у окружењу Манастира Острог, постоје ли јавно доступне тродимензионалне визуализације које би грађанима омогућиле да виде како ће комплекс изгледати из најважнијих праваца прилаза манастиру, те да ли су разматрана алтернативна пројектна рјешења или друге локације на којима би исти енергетски циљ могао бити остварен уз мањи утицај на простор.
- Ово нису политичка питања. То су питања која произлазе из обавезе институција да сваку одлуку од јавног значаја учине потпуно транспарентном и образложеном - навео је.
Предсједник Општине Даниловград оцијенио је да држава своју озбиљност не доказује бројем издатих дозвола, већ способношћу да развој усклади са вриједностима које ниједна инвестиција не може надомјестити. Енергетска транзиција јесте стратешки циљ Црне Горе, али неће имати пуни друштвени легитимитет уколико се буде доживљавала као процес у којем културна баштина и просторни идентитет остају без адекватне институционалне заштите.
- Повјерење грађана не гради се тврдњом да је процедура спроведена. Оно се гради спремношћу да се свака одлука објасни, да свака дилема добије одговор и да свака институција преузме одговорност за дио посла који јој закон повјерава - рекао је он.
Додао је да као предсједник општине Даниловград осјећа обавезу да реагује када постоји оправдана потреба да се заштити простор који представља заједничку вриједност свих грађана Црне Горе.
- Културно насљеђе није питање једне општине нити једне генерације. Оно припада свима нама и зато свака интервенција у његовом непосредном или ширем окружењу мора бити предмет највише стручне пажње, пуне институционалне одговорности и отвореног дијалога са јавношћу - навео је Гргуровић.
Од надлежних институција очекује да јавности ставе на увид комплетну документацију и недвосмислено одговоре на сва отворена питања.
- Ако су одлуке донесене у складу са законом и уз пуну заштиту културне баштине, онда не може постојати ниједан разлог против потпуне транспарентности. Али ако се испостави да заштита културног насљеђа није била приоритет, одговорност за такву одлуку мораће да буде јасно утврђена. Културна баштина није ничије приватно право да њоме располаже - она је трајна обавеза државе према сопственој историји и будућим генерацијама - закључио је предсједник општине Даниловград, преноси подгоричка Побједа.