Представљени резултати рада привредних задруга; Акценат на новој дигиталној платформи "Моја задруга"
На регионалној конференцији у Привредној комори Српске, представљени су резултати рада привредних задруга у протеклој години, а акценат је на новој дигиталној платформи "Моја задруга". Она треба да омогући задругама да представе своје пословање, пројекте, понуду и потражњу производа.
- Ми из године у годину растемо. Имамо изузетну подршку Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде Српске, како Савеза, тако и пољопривредне задруге. Одређене мјере посебно су одређене кроз правилнике за задруге што нам представља задовољство. И без ове подршке, не бисмо били овдје гдје јесмо - каже Рајко Калуга предсједник Пољопривредног задружног савеза Републике Српске.
Подршка задругама један је од приоритета институција. Измјенама Закона поједностављено је њихово пословање, а уведене су и посебне мјере подстицаја. У посљедње четири године задругама и њиховим кооперантима, кроз различите програме подршке, одобрено је око 23 милиона марака.
- Морамо да наставимо даље улагања у све ово, видимо какви су тржишни поремећаји и сигурно је и овај облик удруживања и овај облик бављења пољоприведном производњом нешто што у коначном може да доведе до јако добре пољопривредне производње, а самим тим и да доведе до опстанка и останка свих наших пољопривредних произвођача гдје би они били конкурентнији и одрживији на тржишту - истиче Саша Лалић помоћник министра пољопривреде, шумарства и водопривреде Републике Српске.
Задруге имају важну улогу у организацији пољопривредне производње и опстанку домаћих произвођача. Добар примјер је Војводина гдје се обиљежава чак 180 година од оснивања прве задруге. У Србији је тренутно активно око три хиљаде.
- Од тих 3.000 активних задруга, наравно да су најбројније земљорадничке које су 65 одсто земљорадничке задруге. 5.400 запослених и 32 000 задругара, преко 100 хиљада коопераната. Тако да је то једна озбиљна армија људи која ради и сфери пољопровреде - каже Никола Михајловић, предсједник Задружног савеза Србије.
Јелена Несторов, представница Задружног савеза Војводине додала је да су и данас задруге те које сносе и развој пољопривредне производње и организацију пољопривредне производње.
- Посебно бих истакла да у посљедњим годинама да немамо земљорадничких задруга - много мање бисмо имали пољопривредних газдинстава - додала је она.
Будућност задругарства је у снажнијем удруживању, већим улагањима у прераду и дигитализацију, али и заједничком наступу на домаћем и страном тржишту. Тако би домаћи произвођачи остварили већу конкурентност и сигурнији пласман производа.