Дигитално насиље над женама и дјевојчицама није довољно препознато
- Морамо предузети озбиљније, одлучније кораке да видимо како треба промијенити законску регулативу. Треба је унаприједити како би сви субјекти заштите знали тачно по ком ходограму треба да поступају у случајевима дигиталног насиља и да жртва зна да је сигурна и како ће то бити ријешено - рекла је Куртиновићева.
Она је указала да постоји огроман простор да се ова област унапређује и додала да се се развојем информационо-комуникационих технологија и вјештачке интелигенције појављује све више злоупотреба.
Куртиновићева је рекла да интернет има негативне стране јер та област још није потпуно законски уређена и јавља се нова врста насиља.
- Примјећујемо да се на интернету дешавају лоше ствари, жртве често остају незаштићене и из тог разлога желимо на вријеме да уоквиримо законски тај простор и да га дефинишемо до танчина - навела је Куртиновићева.
Дигитално насиље - перфидан начин дискриминације
Она напомиње да када се жртве дигиталног насиља обраћају за помоћ да је битно да стручне службе – педагози, психолози у основним и средњим школама буду образовани да знају да поступају када им дође дијете које трпи дигитално насиље.
Куртиновићева је истакла да је дигитално насиље повезано и са психолошким и са свим другим облицима насиља, додавши да се њим на јако перфидан начин могу дискриминисати особе.
Према њеним ријечима, особе које трпе дигитално насиље пролазе дискриминацију и одстрањивање из група у којима су до тада припадале, осјећају се угрожено уколико се нека информација из њиховог живота објављује а да нису дале сагласност, или ако је нетачна, измишљена или креирана путем вјештачке интелигенције.
Те особе, како наводи, проживљавају дубљу психолошку трауму и из тог разлога су битни Центри за ментално здравље којима се ове особе и обраћају.
- Поражавајућа је информација да овакви случајеви завршавају са самоповређивањем, а често и са суицидним мислима, ситуација није тако безазлена као што се може чинити. Морамо да схватимо да је овај облик насиља испреплетен са другим облицима и оставља дубоке психолошке трауме код жртве - рекла је Куртиновићева.
Она је указала да је улога медија врло битна да пренесу шта треба да ради особа која је можда жртва овог облика насиља, коме да се јави, а са друге стране да субјекти заштите знају како да поступају уколико примјете да се дешава дигитално насиље.
- Осим едукације субјеката заштите важна је и превенција, у смислу масовног образовања људи - рекла је Куртиновићева.
Ускоро приручник са препорукама за помоћ жртвама
Она је навела да је Министарство породице, са Министарством правде Републике Српске и Популационим фондом УН, организовало мултисекторске консултације након којих је израђен приручник за поступање у случајевима дигиталног насиља, како за жртву, тако и за све субјекте заштите.
Приручник, чија је презентација планирана за "16 дана активизма против насиља", која се организује од 25. новембра до 10. децембра, према ријечима Куртиновићеве садржи сумирано стање на терену, са свим препорукама учесника са свих мултисекторских консултација одржаних у девет локалних заједница у Српској, али и опште препоруке у складу са свим Међународним конвенцијма.
Те консултавије одржане су током априла и маја ове године у Бијељини, Зворнику, Требињу, Источном Сарајеву, Мркоњић Граду, Добоју, Приједору, Градишци и Бањалуци.
Према њеним ријечима, поента свих активности Министарства породице, омладине и спорта и мултисекторских консултација јесте да се повећа квалитет живота и да се осигурају основна људска права која ће бити загарантована законима и досљедном примјеном истих.
Куртиновићева је рекла, с обзиром на то да је дигитално насиље евидентирано као новији вид насиља, који је једнако опасан као и сви други облици, намјера је, да сви субјекти заштите буду упознати са препорукама стручних лица и да могу правовремено да реагују када је ријеч о овом облику насиља.
Она је навела да су се у Министарству породице, омладине и спорта базирали на дигитално насиље над женама и дјевојчицама јер су истраживања УН показала да су жене и дјевојчице у више од 85 одсто случајева најчешће жртве дигиталног насиља.
- Наравно да истраживање и активности Министарства породице, омладине и спорта не искључује мушкарце и дјечаке који проживљавају овај вид насиља, али просто у већем обиму се дешава над женама и дјевојчицама - истакла је Куртиновићева.
Она је нагласила да дигитално насиље представља врло озбиљан облик кршења људских права и као такав је препознат у бројним међународним конвенцијама и у домаћем законодавном оквиру и свакако представља нову димензију родно заснованог насиља