Инфлација пушта коријење - највећи раст цијена забиљежен у сектору услуга (ВИДЕО)
Ватра глобалних сукоба ужарила је и свјетску економију. Растућа превирања и преслагивања прелила су се и на домаће тржиште, а базна стопа инфлације, према подацима Централне банке, у првом полугодишту ове године износила је 4,42 одсто. С обзиром да је овај простор увозно оријентисана економија, подложна је инфлаторним ударима.
- Оно што свакако додатно подгријава инфлацију јесте и унутрашња тражња, раст трошкова рада, зато што су државне политике усмјерене на раст плата, пензија и то подиже агрегатну тражњу. Међутим и без тога бисмо имали инфлацију, чак и земље које немају толико изражену политику раста дохотка имају инфлацију - пијашњава економиста саша Стевановић.
Цијене производа и услуга у Републици Српској у односу на мјесец мај, у јуну су биле ниже за 1,2 одсто, док су у односу на јун претходне године, порасле за 4,5 одсто. Према подацима Завода за статистику, инфлација је подигла цијене у 10 од 12 одјељака производа и услуга.
- Највећи раст забиљежен је у одјељку превоз, а настао је примарно због дешавања на Блиском истоку. Тај раст износи 18 одсто, а првенствено је забиљежен раст у категорији горива и мазива од 30 одсто, а највећи пад цијена је у одјељку обуће и одјеће за 4,5 одсто и оно што је занимљиво, јесте одјељак хране и безалкохолних пића од 1,3 одсто - наводи Огњен Игњић, стручни сарадник за међународне пројекте и сарадњу у Заводу за статистику Републике Српске.
И грађани сматрају да инфлација континуирано "једе" вриједност новца. Питали смо их колико данас могу купити производа за 50 марака, а колико је то било само прије коју годину.
- Много мање сада, доста више се могло узети прије четири. пет година. И у маркетима и у угоститељском сектору, мислим да су доста скупљи кафићи и ноћни живот такође - каже један од анкетираних грађана.
- Не могу рећи 50 одсто, али велика је разлика у маркетима - додаје други грађанин.
Многи трговици овакво стање искористе и за "лов у мутном", па из Удружења за заштиту потрошача подсјећају и на локалне рачунице засноване на самоиницијативним процјенама.
- Нису само у то укључени трговци, него и произвођачи, они укалкулишу унапријед цијене својих производа и евентуално по њиховим процјенама колика ће бити инфлација. То видите и сами, крените само од промјена када су у питању цијене горива које варирају свакодневно, али не и намирница, то као да није везано, као да је паралелни свијет - наводи Јован Василић из бијељинског Удружења за заштиту потрошача Звоно.
Из Синдиката излаз за проблем инфлације виде у активним мјерама и редовном усклађивању плата.
- Тражимо да у корпу производа гдје ће бити ограничене марже уђе и месо, потрепштине за бебе, пелене и дјечија храна - каже секретар Савеза синдиката Републике Српске Данко Ружичић.
Иако нема сигурне полуге да у потпуности заустави инфлацију, Република Српска се активно бори са њеним посљедицама. Једна од мјера јесте и ограничавање маржи. Влада Српске привреди помаже и кроз подстицаје и субвенције.