Зорић: Дјевојчице и жене чешће изложене дигиталном насиљу
Према њеним ријечима, дигитални простор често даје починиоцу осјећај анонимности и моћи, док жртва има осјећај да од насиља не може побјећи јер оно може бити присутно 24 часа дневно.
Иако се дигитално насиље дешава иза екрана, Зорићева је изјавила да оно код дјеце и младих може да доведе до анксиозности, повлачења, проблема са спавањем, пада концентрације и школског успјеха, губитка самопоуздања и осјећаја сигурности.
Зорићева, која више од 15 година ради као школски психолог у средњој школи, али и као психотерапеут, напоменула је да се све чешће сусреће са младима и одраслима који носе посљедице насиља у дигиталном простору.
Она је навела да су код адолесцената чести облици вршњачког дигиталног насиља вријеђање у групама, исмијавање, ширење гласина, лажни профили, дијељење фотографија без дозволе и искључивање из онлајн заједница.
- У раду са одраслима посебно се сусрећем са случајевима узнемиравања путем друштвених мрежа, пријетњи, контроле и сексуалног дигиталног насиља - рекла је Зорићева.
Зорићева је истакла да дигитално насиље може погодити свакога, без обзира на пол и узраст, али истраживања показују да су дјевојчице и жене чешће изложене одређеним облицима насиља, посебно сексуалном узнемиравању, уцјенама, дијељењу интимних садржаја без пристанка и родно заснованом насиљу на интернету.
Она је навела да се у БиХ посљедњих година све више говори о овом проблему, будући да дјеца и млади значајан дио свог живота проводе онлајн.
- Многи од њих имају искуство насиља на интернету, било као жртве или свједоци. Посебно забрињава чињеница да млади често не препознају одмах дигитално насиље, већ га доживљавају као шалу или дио одрастања - рекла је Зорићева.
Зорићева је навела да су код жртава сексуалног дигиталног насиља посебно присутни осјећај срама, кривице и губитка контроле над сопственим животом.
- Одговорност никада није на особи чији је садржај злоупотријебљен, већ на ономе ко га користи за повређивање и уцјену. У терапијском раду често видим да људи покушавају да умање своју патњу ријечима да је то само интернет. Међутим, за особу која је мета насиља, то није само интернет, већ нарушавање осјећаја сигурности, повјерења и личног достојанства - рекла је Зорићева.
Она је напоменула да се дигитално насиље препознаје кроз пријетње, вријеђање, уцјене, лажно представљање, ширење неистина, објављивање фотографија и снимака без сагласности, праћење и сексуално узнемиравање.
- Родитељи требају да обрате пажњу на промјене понашања дјеце, повлачење, страх од кориштења телефона, нагле промјене расположења, проблеме са спавањем или избјегавање школе - рекла је Зорићева.
Зорићева је нагласила да превенција почиње разговором и да родитељ треба да буде сигурна особа којој ће се дијете прво обратити, а не неко од кога ће страховати због казне или осуде.
- Дјецу не можемо заштитити само забранама и ограничавањем технологије. Морамо их учити како да је користе, како да препознају насиље и како да потраже помоћ када се оно догоди - рекла је Зорићева.