Мацут: Ово љето послало упозорење, потребна нам је дугорочна водна стратегија
Премијер Мацут је, у писаном интервјуу за Тањуг, истакао да нам је ово љето послало озбиљно упозорење и навео да је иницирао започињање рада на дугорочној водној стратегији Србије за наредних 30 година.
Предсједник Владе је истакао да држава из оваквих ситуација мора да извуче поуке и да буде спремнија за сљедећи изазов.
Указао је да климатски екстреми више нису нешто о чему може да се говори као о удаљеном ризику и да држава мора да се припрема и за ситуације које су до јуче сматране изузетком.
На питање како оцјењује одговор државе на изузетно захтјевну ситуацију овог љета - високе температуре, пожаре, историјски низак водостај Дунава и проблеме које такви услови стварају за енергетику и водоснабдијевање, Мацут је навео да од првог тренутка инсистира на пуној приправности и координацији свих надлежних служби.
- Због тога иницирам и сазивање хитних сједница Републичког штаба за ванредне ситуације, на којима практично из дана у дан анализирамо стање и доносимо одлуке у складу са ситуацијом на терену - рекао је Мацут.
Указао је да се показало колико је важно да држава у оваквим околностима функционише као један систем и додао да Сектор за ванредне ситуације, Хеликоптерска јединица Министарства унутрашњих послова Републике Србије, Војска Србије, ЕПС, ЕДС, ЕМС, “Србијаводе“, “Србијашуме“, “Војводинашуме“, друга јавна предузећа, локалне самоуправе и покрајинске институције раде заједно и реагују веома брзо.
- То се најбоље види на примјеру пожара на Делиблатској пешчари. Ситуација је сада значајно боља, али нема опуштања док пожар не буде потпуно угашен. Дугујемо огромну захвалност ватрогасцима-спасиоцима, припадницима Војске Србије, пилотима Хеликоптерске јединице МУП-а, радницима Војводинашума и Србијавода, као и припадницима Горске службе спасавања, који су у изузетно тешким условима улазили у муљ и воду како би повезивали цијеви и омогућили функционисање система - истакао је Мацут.
Додао је да је ријеч о људима који су претходних дана радили даноноћно, често у условима у којима се од човјека тражи много више од онога што подразумијева редован посао, и нагласио да њима држава и сви грађани Србије дугују велику захвалност.
На питање да ли је ова ситуација показала и одређене слабости система, Мацут је рекао да јесте и да од тога не треба бјежати.
- Одговорна држава мора да види не само шта је добро функционисало већ и гдје систем мора да буде бољи“, указао је премијер Србије.
Према његовим ријечима, историјски низак водостај показао је да дио постојеће инфраструктуре није пројектован за овакве екстреме.
Навео је да су црпне станице старијег датума, да на појединим мјестима њихов капацитет није довољан, а неке нису биле прилагођене нивоима Дунава какви се данас биљеже, те да се зато сада интервенише и на терену, укључујући спуштање захвата воде на ниже коте.
На питање шта би дугорочнија стратегија у области вода требало да обухвати, навео је да није ријеч само о томе да грађани и привреда имају довољно воде, већ да је вода питање националне безбједности, енергетике, производње хране и заштите животне средине.
- Морамо да сагледамо потребе пољопривреде и наводњавања, стање наших ријека и језера, очување биљног и животињског свијета, али и одржавање укупне еколошке равнотеже у условима све чешћих и дужих сушних периода - рекао је Мацут.
Према његовим ријечима, потребно је истовремено сагледати могућност ефикаснијег повезивања и обједињавања служби које управљају водама на територији цијеле Србије, завршити започете водне системе и направити јасну мапу онога што је Србији потребно у наредним деценијама.
- Не можемо да чекамо сљедећу сушу, пожар или рекордно низак водостај да бисмо тада тражили рјешења - истакао је премијер Мацут.
Одговарајући на питање да ли то значи да ће Влада након завршетка ове кризне ситуације анализирати рад цијелог система, Мацут је одговорио потврдно и навео да ће, када непосредна опасност прође, тражити детаљну анализу свега што се догађало - шта је функционисало добро, гдје су била уска грла и шта мора да буде промијењено.
- Посебно желим да се утврди стање црпних станица, водних система и друге критичне инфраструктуре и да добијемо конкретан план инвестиција, приоритете и рокове. Овакве ситуације не смију да се заврше оног тренутка када се угаси посљедњи пожар или порасте водостај. Из њих држава мора да извуче поуке и да буде спремнија за сљедећи изазов - рекао је предсједник Владе.
Додао је да његов посао као премијера није само да реагује када настане проблем, већ да инсистира да држава планира унапријед.
- Зато желим да из ове ситуације изађемо са системом који ће бити снажнији, повезанији и спремнији за изазове који нас очекују у наредних 30 година - истакао је премијер Мацут.