Свака деценија све топлија: Европа биљежи најтоплије љето у историји мјерења (ВИДЕО)
Климатолози наводе да глобалне климатске промјене нису ништа необично, али оно што забрињава јесте њихов интензитет и континуитет.
- Ево рецимо топлотни таласи. Ми смо њих имали у периоду 1961-1990. године, дешавали су се једном или ниједном у том периоду од пар година или у једној години, данас их имамо већ четири топлотна таласа у једној години - навела је Данијела Божанић, климатолог.
Европа је континент који се најбрже загријава. Чак два пута брже од осталих. Ситуацију додатно погоршава и ниска количина падавина. У појединим земљама за трећину мање од просјека.
- Нуклеарна и хидроенергија су највише погођене и угрожене јер је ријека, односно вода из ријека, неопходна за хлађење нуклеарних реактора. Уколико њих нема у довољним количинама, уколико није поуздана, у том случају да не би дошло до прекомјерног прегријавања нуклеарних реактора, неки морају да се искључе и обим производње код нуклеарне енергије пада - појашњава Велимир Лукић, професор Економског факултета у Београду.
Мађарска је највише погођена у сливу Дунава. Није радила ни нуклеарна електрана Пакс.
Једна турбина поново је укључена након што је порастао водостај ријеке која хлади објекат заслужан за производњу половине електричне енергије потрошене у овој земљи. Поједини медији пренијели су да су разлог ниског водостаја на мађарској страни и Дата центри који се налазе у тој земљи.
У 2025. години глобална потрошња струје у овим центрима била је око 448 милијарди киловата.
За њихово хлађење било је потребно приближно четири и по милијарди литара воде. Ипак, стручњаци сматрају да то није главни узрочник несташице воде.
- Не вјерујем да дата центар може толико воде да узме да би било недостатка воде у Дунаву. Имамо и нуклеарну електрану Кршко у горњем току Саве, па никад није било да је Сава имала недостатак воде зато што нуклеарна електрана троши. А вјерујем да она много више троши него дата центри - рекао је Стеван Савић, редовни професор на ПМФ-у у Новом Саду.
Ниво Дунава у овом дијелу Европе највише зависи од количине падавина у централној Европи и топљења снијега и лега на Алпима.
- Планински региони доживљавају климатске промјене много јаче од глобалног просјека. Видите овдје, имали смо, у посљедњих 60 година, можда отприлике један степен у односу на глобални просјек пораста температуре. Али у Швајцарској и у Алпима, то је двоструко више - напомиње Филип Вагер, шеф за животну средину, Швајцарски алпски клуб.
Због несташице воде у Србији почињу да раде на дугорочној водној стратегији за наредних 30 година.
Први корак - рационалније трошење воде.
- Да одговорно и савјесно користимо и трошимо воду за пиће само за пиће, а не као техничку воду. То се мора промијенити законском регулативом, организацијом и стратешким документима која ће морати да предвиде да свако мјесто мора да има фабрику за пречишћавање отпадних вода - истакла је Александра Чавић са Факултета за економију и инжењерски менаџмент у Новом Саду.
Као и у многим другим ситуацијама и за нагле климатске промјене један од главних узрока је ипак човјек.
За литру бензина потребно је издвојити нешто више од три КМ. За литру и по флаширане воде за пиће, нешто мање од двије КМ.
Уколико не поведемо рачуна и не смањимо утицај људског фактора на климатске промјене, ускоро бисмо могли плаћати воду скупље него нафту.