Епархија: Заставе тзв. ОВК и Албаније на црквеној огради - потврда погоршања безбједносне ситуације
Овај догађај потврђује погоршање безбједносне ситуације на Косову и Метохији, истиче Епархија.
У саопштењу Епархије се истиче да ће се, и поред тога што су припадници тзв. косовске полиције, привели починиоце и потом уклонили заставе са црквене ограде, стварни однос институција према овом дјелу показати у даљем поступку, његовој правној квалификацији и спремности тужилаштва и суда да утврде мотиве и одговорност починилаца.
Епархија истиче да овај догађај не смије бити сведен на обичан прекршај јавног реда, непримејрено понашање или безначајан чин вандализма.
- Епархија располаже снимком са надзорних камера и, чим јој тзв. косовска полиција званично достави податке о идентитету приведених лица, против обојице ће поднијети кривичну пријаву надлежном тужилаштву. Захтијеваћемо да се објективно испита да ли ово дјело садржи елементе подстицања етничке и вјерске мржње, застрашивања преосталих православних Срба и намјерног скрнављења заштићеног средњовјековног верског и културног добра - наведено је у саопштењу.
Указује се да постављање заставе тзв. ОВК на ограду српског православног храма није неутрално истицање политичког симбола и да су у живом искуству српског народа на Косову и Метохији, а посебно преосталих Срба у Липљану, обележја тзв. ОВК нераскидиво повезана са оружаним насиљем, отмицама, убиствима, прогоном, уништавањем домова и скрнављењем православних светиња за која одговорни никада нису приведени лицу правде.
- Постављање такве заставе на ограду цркве из XIV века представља намјерни чин застрашивања и симболичког показивања власти над имовином Српске православне цркве - наглашава се у саопштењу.
Епархија наводи да се истовремено постављање заставе Републике Албаније и заставе тзв. ОВК на српску светињу не може тумачити као случајност или непромишљеност, већ да је ријеч о покушају да се древни српски православни простор обележи знамењима албанског национализма и оружане формације под чијим су симболима Срби са овог подручја страдали и били протјеривани, 150 српских цркава уништено или брутално оскрнављено од 1999 године.
- Посебну тежину овом дјелу даје положај малобројних преосталих Срба у Липљану. Од некадашњих више хиљада Срба, данас их у граду живи свега неколико стотина. Ова два храма представљају њихово духовно средиште и једно од посљедњих видљивих свједочанстава вјековног српског православног присуства. Зато напад на црквену порту није само напад на ограду или имовину, него порука преосталим Србима да ни у својим светињама нису сигурни и да се и сам знак њиховог постојања може изложити порузи - додаје се у саопштењу.
Епархија истиче да синоћни догађај није изолован и подсећа да је у децембру 2025. године маскирано лице са истог црквеног комплекса насилно уклонило заставу Српске православне цркве, постављену поводом храмовне славе.
Сличан случај догодио се и у јуну 2023. године, а изостанак откривања и одговарајућег кажњавања починилаца у ранијим случајевима продубио је осјећај некажњивости и отворио простор за нове провокације.
Додаје се да овај инцидент треба посматрати и у контексту других догађаја који су последњих седмица озбиљно узнемирили Српску православну вркву и српски народ.
Подсјећа се да је после мирно окончаног парастоса на Газиместану приведено 37 Срба, укључујући малољетно лице, а више приведених изнијело је тешке наводе о физичком и психичком злостављању, националним увредама и понижавању од стране припадника полиције.
Наводи се такође да су приликом храмовне славе манастира Светих Архангела код Призрена вјерници, међу њима жене, дејца, старији људи и свештенство, били изложени поступању тзв. косовске полиције које су верници доживјели као понижавајуће и застрашујуће.
- Истовремено су поклоничке групе доведене у правну неизвјесност најавом примене прописа намијењених комерцијалном туризму, чиме се отвара могућност административног ограничавања доласка вјерника у светиње што је темељ слободе вјероисповијести. У Специјалној заштитној зони манастира Високи Дечани поново су извођени обимни радови на траси транзитног пута, који законом није дозвољен, на шта није било никакве реакције органа надлежних за спровођење закона - наводи Епархија.
Додаје се да, иако је полицијска патрола синоћ у Липљану реаговала, шири образац селективног поступања остаје разлог за дубоку забринутост.
Епархија указује да се, када Срби мирно показују своја национална обиљежја, певају своје пјесме или долазе у своје светиње, њихово понашање често третира као безбједносни проблем, а да, насупрот томе, случајеви истицања застава тзв. ОВК ради застрашивања Срба, напади на црквену имовину и друге етнички и вјерски мотивисане провокације готово по правилу остају без одговарајуће квалификације и судског исхода.
- Управо је таква неједнакост довела повјерење српског народа у Косовску полицију на најнижи ниво у посљедњих 20 година - наведено је у саопштењу.
Епархија додаје да је посебно забрињавајуће што се синоћни инцидент догодио свега неколико часова након што је КФОР, позивајући се на "побољшану безбједносну ситуацију", саопштио да започиње постепено укључивање припадника тзв. косовске полиције у своју безбједносни систем око манастира Високи Дечани, у оквиру ширег "процеса оптимизације" свог присуства.
Истог дана најављена је и промена досадашњег ангажовања КФОР-а на главном мосту на Ибру у Косовској Митровици, што је изазвало додатну забринутост српских житеља овог града.
- Управо зато што Епархија високо цијени досадашњу улогу КФОР-а у заштити наших светиња и народа, дужни смо да јасно кажемо да оцјена о побољшаној безбједносној ситуацији не одражава реално стварност у којој живе Срби и Српска православна црква. Догађаји посљедњих седмица показују да процјена безбједности која се првенствено заснива на одсуству великих оружаних инцидената остаје непотпуна. Једна заједница није безбједна ако њени припадници живе у страху од полицијских претреса, привођења, забрана уласка, административних ограничења, скрнављења светиња и јавног истицања симбола који су за њих повезани са прогоном и страдањем. Одсуство масовног насиља није доказ нормализације уколико се свакодневним притиском људи одвраћају од доласка у своје храмове, подстичу на исељавање и постепено уклањају из јавног живота. Истовремено, поверење народа у полицију се заснива на непристрасном поштовању закона - истиче се у саопштењу.
Додаје се да Епархија прима к знању увјеравање КФОР-а да ће задржати улогу првог одговорног безбједносног чиниоца за манастир Високи Дечани, али да садашње околности не дају објективан основ за смањивање непосредне међународне заштите, нити за преношење прве и непосредне одговорности за безбједност Високих Дечана на тзв. косовску полицију.
- Свако додатно укључивање тзв. косовске полиције око манастира може бити засновано само на видљивом побољшању односа приштинских институција према манастиру, поштовању споразумне одлуке Савјета за имплементацију и надгледање (ИМЦ) из новембра 2020. године о изградњи обилазног пута и мора бити повратно у случају погоршања стања и спроведено уз пуну координацију са КФОР-ом, Епархијом и манастиром. Задржавање непосредне одговорности КФОР-а није тражење привилегије Цркве, него неопходна превентивна мјера на локалитету изузетне вјерске, културне и безбједносне осјетљивости - наглашава се у саопштењу.
Епархија је такође изразила дубоку забринутост због одсуства довољно јасних и благовремених реакција међународних представника на погоршање положаја Срба и Српске православне цркве у посљедње време.
Истиче се да у атмосфери у којој напади често остају без делотворног судског исхода, а јавно величање тзв. ОВК и увреде на рачун Срба пролазе без одговарајуће осуде, уздржане или закаснијеле реакције стварају осећај некажњивости и ризикују да охрабре нове провокације.
Епархија рашко-призренска наводи да ће захтијевати од надлежног тужилаштва да случај у Липљану хитно преузме, испита мотиве починилаца и правно га квалификује у складу са његовом стварном тежином.
- Од тзв. косовске полиције захтијевамо да без одлагања достави службене информације о приведеним лицима и обезбиједи очување свих доказа. Од КФОР-а, ЕУЛЕКС-а, ОЕБС-а, Европске уније и дипломатских представништава очекујемо јасну јавну осуду, пажљиво праћење даљег поступка и конкретно дјеловање ради спречавања сличних инцидената - наведено је у саопштењу.
Епархија позива верни народ, посебно преостале Србе у Липљану и околини, да остану мирни, прибрани, достојанствени и одлучни.
- Не смијемо наседати на провокације екстремиста, нити дозволити да нас било чије пријетње наведу на непромишљен поступак који би био искоришћен против нашег народа. Своје домове, светиње и гробове бранићемо мирним и истрајним присуством, законитим средствима, сведочењем истине и непоколебивом вером у Христа - наглашава се у саопштењу.
Истиче се да Српска православна црква остаје са својим народом на Косову и Метохији и да српске светиње нису напуштени споменици на којима се може негирати вековна историја и идентитет српског народа, већ живи домови Божји и мјеста у којима се српски народ вијековима моли.
- Остаћемо уз њих, сведочићемо истину и тражити одговорност, знајући да се истински мир не гради прикривањем опасности, него њеним признавањем и одлучним супротстављањем свакој мржњи, дискриминацији и насиљу - истиче се у саопштењу.