Шта ако ауто-пут прође преко имања, која су права власника?
Изградња путева, других инфраструктурних објеката и других пројеката од јавног интереса, могу довести до тога да држава или други надлежни орган покрену поступак експропријације земљишта или некретнине.
Шта то значи за власнике, која су њихова права и обавезе?
- Експропријација је правни институт, који је прије свега дефинисан Законом о експропријацији Републике Српске. Експропријација у принципу значи одузимање, односно ограничавање права власништва на непокретностима физичким и правним лицима у општем интересу - појаснила је Жељка Милинковић, начелница Одјељења за допунски премјер у оснивању и одржавању катастра непокретности у Републичкој управи за геодетске и имовинско-правне послове.
Наведени општи интерес регулише се одлуком Владе Републике Српске, а која се доноси у сваком поступку експропријације.
- Република Српска налази се тренутно у највећем инвестиционом циклусу. Можемо рећи да тренутна улагања Владе 7,4 милијарде КМ. Та инвестициона улагања односе се на, прије свега инфраструктуру, као и енергетски сектор. У погледу инфраструктуралног улагања, највише се односи на изградњу ауто-путева, приступних саобраћајница, изградње кружних токова, као што тренутно можемо видјети у Бањалуци - казала је Милинковић за АТВ.
Милинковић је напоменула да се поред пројеката овог типа, односи и на изградњу школа, болница као и свих оних објеката од општег значаја.
- У погледу, да кажем, тренутног поступка, експропријација се води за изградњу ауто-путева Бањалука-Приједор, Вукосавље-Брчко, Брчко-Рача, такође имамо и ауто-пут, који је у поступку експропријације, а ради се о ауто-путу, који ће ићи од Бањалуке, преко Млиништа итд - рекла је Милинковић.
У погледу енергетског сектора, како наводи Милинковић, воде се поступци експропријације, који се воде на подручју Милићи-Власеница-Хан Пијесак, а ријеч је о гасификацији.
- Тај поступак, односно када говоримо о инфраструктури, она ће проћи кроз цијелу Републику Српску, а тренутно се налази на још једној локацији. Та локација се односи на гранични прелаз Шепак- Нови Град. Експропријациони поступци су тренутно у надлежности Републичке управе за геодетске и имовинско-правне односе. Сам закон о републичкој управи је дефинисао надлежност - казала је Милинковић.
Шта требају знати грађани?
- Оно што је важно рећи да требају знати грађани, јесте сљедеће. У току експропријационог поступка, као странке у самом поступку се јавља Република Српска и грађани, односно физичка и правна лица. У том поступку, одузима се њихова имовина. Међутим, оно што је битно нагласити, јесте да се ти грађани у поступку требају обештетити - казала је Милинковић.
Одлука о општем јавном интересу је одлука, коју доноси Влада Републике Српске, а што представља иницијални акт, гдје се ради о објектима инфраструктуре и објектима енергетског сектора, објекти одбране и заштите, као и други објекти, а који су од општег значаја.
- Ту одлуку искључиво доноси Влада Републике Српске прије покретања експропријационог поступка. Тако да је то један иницијални акт Владе, којим се прије свега покреће и сам поступак - нагласила је Милинковић.
Колико дуго се спроводи поступак?
- Доношењем саме Одлуке о општем интересу, ради се план и пројекат, куда ће да иде траса одређеног ауто-пута и на тај начин се врши парцелација и одређене припремне радње прије самог покретања поступка. Прије уласка у сам поступак експропријације и спровођења расправе, тачно се зна, која је то траса, куда пролази одређени пројекат и одређена инфраструктура, тако да грађани приликом самог почетка експропријације, негдје у неком остављеном року од 8 дана добијају позив и на тај начин упознавају се са самим поступком - рекла је Милинковић.
Републичка управа за геодетске и имовинско-правне послове грађане позива на расправу те се након тога улази у поступак реализације пројекта.
Шта ако грађанин одбије?
- Експропријација као институт је принудан институт. Држава иступа са ауторитетом, так да грађанин не може да каже да неће да уђе у тај поступак. Уколико не уђе у тај поступак, држава онда окончава и доноси рјешење о експропријацији те се уписује као власник непокретности. Најчешћи корисник експропријације је Република Српска и њена јединица локалне самоуправе - појашњава Милинковић.
Често се у пракси знало десити да пројекат који се реализује, пролази кроз домаћинства, њиве, ливаде, воћњаке, куће, помоћни објекти и друге некретнине, али велики број грађана Српске, не зна шта радити у том случају и како се одвија сам поступак.
Накнаде и обештећење
Сваки грађанин Републике Српске се у току поступка обештети, односно, има право на накнаду. Та накнада се искључиво процјењује пред органом управе, односно Републичком управом за геодетске и имовинско-правне послове
- Ради се о правичној накнади. Значи, сваки грађанин се обештети на начин да се у току поступка раде налаз и мишљење вјештака. Врши се процјена њене непокретности. Све оно што је трајно везано са земљиштем и на земљишту. Било да је ријеч о помоћним објектима, трајним објектима, засадима, воћњацима - рекла је Милинковић.
Орган управе настоји склопити споразум са странком, уколико до тога не дође, странка се упућује на то да своја права у погледу накнаде оствари пред основним надлежним судовима у ванпарничном поступку.
- Тржишна вриједност процијењене непокретности не може бити испод тренутне тржишне вриједности у вријеме самог поступка. Може бити изнад, и оно што постоји према Закону експропријације, члан 1/55 каже да имовина власника непокретности може повећати у одређеном проценту, а тај проценат је заправо корективни фактор, који се тиче личних и породичних прилика одређеног домаћинства“, казала је Милинковић.
Колико се чека на накнаду?
- Уколико се склопи споразум пред органом управе, накнада се исплаћује одмах по правоснажности рјешења. Уколико се не склопи споразум, странке и предмет се упућује на надлежни суд - казала је Милинковић.
Она је напоменула и ситуацију са изграђеним, нелегалним објектима гдје странке немају право накнаде. Једина прилика на накнаду односи се на то да је странка покренула поступак легализације прије покретања поступка експропријације. У том случају орган управе потражује од јединице локалне самоуправе, односно скупштинског органа да се изјасни о томе, да ли поменути објекат испуњава услове за легализацију. Уколико се утврди да су услови испуњени, иде се у даљу процедуру те остваривање права на накнаду, приликом чека се поступак експропријације ставља у стање мировања док се све неопходне процедуре заврше како би странка остала необештећена.
Савјети грађанима
- Мој савјет је свакако да се странке укључе у поступак, да буду упућене о својим правима и склопе споразум са надлежним органом управе јер сваки поступак пред судовима носи одређене трошкове те не можете знати ко ће колике трошкове сносити пред судом, као што су таксе и трошкови адвоката - казала је Милинковић.
Уколико одређена парцела или имање имају више власника, исти се позивају те се солидарно обештећују на једнаке дијелове или према доприносима.
- Неријешено право власништва је претходно питање у поступку експропријације које се рјешава у самом поступку. Водитељ поступка, службено лице, утврђује који је вјероватнији власник и то питање се може ријешити прије доношења саме одлуке - навела је Милинковић.
Одређени поступци могу трајати дуже, неки краће, зависно да ли је ријеч о хитним поступцима, а који се реализују у року од мјесец дана.
- У посебној примјени Закона о експропријацији, службена лица су дужна да упозоре физичка и правна лица да имају право на експропријацију преосталих дијелова непокретности. То значи да, уколико траса пролази преко одређеног дијела парцеле, а други дио домаћинства остаје иза ауто-пута, они имају право да поднесу захтјев и за експропријацију и преосталог дијела непокретности, уколико се у поступку вјештачења утврди да су изгубили привредни интерес - рекла је Милинковић.