Данас комеморација и сахрана књижевника Боре Капетановића
Комеморација је заказана у 10.00 часова у Вијећници Банског двора, а сахрана ће бити истог дана на гробљу у Слатини, саопштено је из Удружења књижевника Републике Српске, из којег су изразили саучешће породици, пријатељима и свима који су поштовали лик и дјело Боре Капетановића.
Боро Капетановић преминуо је у 73. години.
Рођен је 1953. године у Горњем Соколову у општини Кључ, данашњем Рибнику, а на књижевној сцени био је присутан дуже од пола вијека – од 1972. године, када је објавио своје прве пјесме.
До 1995. године живио је и стварао у Санском Мосту, након чега је преселио у Бањалуку, која је постала његово трајно уточиште и мјесто интензивног књижевног рада.
Његов богати књижевни опус обухвата десетине књига поезије и прозе, као и љубавну, дјечију и родољубиву лирику.
Међу значајнијим дјелима су збирке "Песмовано доба", "Црнка и љешник","Брашно и блато" и "Џез рата", као и прозно остварење "Шампиони паланачких тротоара".
Посебно мјесто у његовом стваралаштву заузима поема "Јасеновац" у којој се Капетановић суочава са једним од најтрагичнијих страдања српског народа у Другом свјетском рату, чувајући кроз поетску ријеч сјећање на жртве и свједочећи о страдању, злочину и потреби да истина о Јасеновцу остане трајно упамћена.
Написао је и неке од најљепших стихова за најмлађе сабране у књигама "Нису ласте будаласте" и "Једна чичка и два чичка".
Током дуге и плодне каријере Капетановић је добио бројна престижна књижевна признања, међу којима су награде "Гораново прољеће", "Мак Диздар", награда Сарајевских дана поезије, "Скендер Куленовић", као и награде "Песма над песмама" и "Станко Ракита", уз многа друга признања.
Његово стваралаштво уврштено је у бројне домаће и стране антологије.