Црнковић: Прецизно дефинисати активности у вези са проблемом Трговске горе
Црнковић је рекао да у вези са проблемом Трговске горе, локације на којој Хрватска планира да складишти радиоактивни отпад, све активности треба да буду јасно планиране са прецизно дефинисаним исходима без ослањања на уопштене формулације.
Он је рекао да је у плану Регулаторне агенције за радијациону и нуклеарну безбједност БиХ за наредну годину видљив помак формалне природе у контексту да се више пута помиње случај Трговска гора.
Црнковић је навео да је Удружење "Грин тим" упутило коментар на план рада који је на е-консултацијама до 25. августа.
- Позитивно је што се Трговска гора у Програму рада Агенције за 2027. годину препознаје на пет мјеста, при чему једно представља понављање исте активности у збирном табеларном прегледу, не заборављајући да у приједлогу програма рада за 2026. годину није била експлицитно поменута нити једном - рекао је Црнковић Срни.
Он сматра да, иако је видљив искорак, начин на који су активности дефинисане не показује одговор Агенције у пропорцији са озбиљношћу и спектром ризика повезаних са планираним позиционирањем радиоактивног отпада на локацији Черкезовац, у граничном подручју Хрватске и БиХ.
- Случај Трговска гора се у Програму повезује са извјештавањем по Заједничкој конвенцији, правним мишљењима, радом у тијелима Савјета министара и другим пословима. Међутим, примијетан је недостатак јаснијих показатеља и прецизнијих рокова, а Програм сам по себи суштински предвиђа реактиван, умјесто проактивног ангажмана Регулаторне агенције - навео је Црнковић.
Он је истакао да постојеће обавезе треба прецизирати, те да је уз то потребно планирати и додатне конкретне активности у вези са случајем "Трговска гора".
- Када је ријеч о активностима Регулаторне агенције за радијациону и нуклеарну безбједност, треба имати на уму да постојање Експертског тима ни на који начин не ослобађа Агенцију од законом дефинисаних дужности, нити од обавеза које произлазе из ставова заузетих на нивоу институција БиХ - навео је Црнковић.
Он је додао да чињеница да су запослени и руководећи представници Агенције непосредно укључени у рад Експертског тима отвара значајан простор за мобилисање свих расположивих капацитета цијеле институције.
Према његовим ријечима, намеће се питање колико су представницима Агенције у Експертском тиму заиста доступни сви стручни, административни и међународни капацитети Агенције, те да ли Програм рада ствара услове да њихов допринос буде максималан и мјерљив.
"Ово је посебно важно и због тога што Програм наводи да Регулаторна агенција за радијациону и нуклеарну безбједност сарађује са другим државама и Међународном агенцијом за атомску енергију /ИАЕА/, представља БиХ на међународном нивоу и проводи обавезе преузете међународним конвенцијама и билатералним споразумима", објаснио је Црнковић.
Он сматра да међународно дјеловање у питањима релевантним за Трговску гору мора бити планирана институционална обавеза, а не активност која зависи искључиво од различитих фактора у датом моменту.
Црнковић сматра да треба утврдити годишњи план конкретних стручних, регулаторних, правних и међународних активности, израдити стручно мишљења и анализу релевантних докумената и активности Хрватске.
Према његовом мишљењу, потребно је и планирано и континуирано учешће компетентних представника Регулаторне агенције за радијациону и нуклеарну безбједност на релевантним састанцима ИАЕА и других међународних тијела, уз евидентирање исхода учешћа и разлога евентуалног неучешћа.
Црнковић је навео да је потребно припремити институционалне ставове Агенције прије важних домаћих и међународних састанака и извјештаја након њиховог одржавања, урадити кварталну евиденцију реализованих активности, упућених захтјева, добијених одговора, израђених анализа и отворених питања, редовно достављање резултата рада Експертском тиму, Савјету министара и другим надлежним институцијама, јавно објављивање неповјерљивих информација о реализованим активностима и напретку.
Он је додао да би се на крају извјештајног периода на тај начин могло објективно утврдити да ли је Регулаторна агенција за радијациону и нуклеарну безбједност током 2027. године заиста дјеловала конкретно и проактивно у оквирима случаја "Трговска гора".
Он је навео да је проблематичан дио програма који се односи на управљање радиоактивним отпадом насталим у БиХ.
Он сматра да програм треба допунити јасним обавезама Регулаторне агенције за радијациону и нуклеарну безбједност БиХ, конкретним иницијативама, роковима, одговорним носиоцима, праћењем раније покренутих активности, транспарентним односом према локалним заједницама и најмање једним јасно дефинисаним резултатом који мора бити остварен током 2027. године.
- Ако је неријешено питање централног складишта довољно озбиљно да буде наведено међу кључним ризицима рада Агенције, онда није прихватљиво да за његово рјешавање не постоји ниједна посебна и мјерљива пројектна активност - поручио је Црнковић.
Он је нагласио да је у контексту Трговске горе ово посебно важно.
- Регулаторна агенција за радијациону и нуклеарну безбједност БиХ не може од Хрватске захтијевати висок ниво безбједности, транспарентности, одговорности и укључивања јавности, а истовремено у властитом процесу остављати управо те елементе недовољно дефинисаним - рекао је Црнковић.
Он је додао да, иако БиХ нема количине радиоактивног отпада као Хрватска, нити има отпад из нуклеарне електране, то не значи да треба наставити пребацивање одговорности за то што БиХ када је ријеч о овој теми тапка у мјесту.
Он је нагласио да БиХ мора активније да ради на рјешавању овог питања.
- Трговска гора може и мора остати приоритет, али то не значи да можемо и смијемо дозволити да имамо процес сличан оном у Хрватској. Имамо примјер како не треба, не смијемо правити сличне грешке, нити нам смије бити оправдање што је наша количина радиоактивног отпада мања и мање опасна. Одговорност у оваквим темама није ствар добре воље већ обавеза и у складу са тим смо сви дужни да се понашамо - рекао је Црнковић.