Новаковић Бурсаћ: Нове изборне технологије не смију довести у питање основна права грађана (ВИДЕО)
Сњежана Новаковић Бурсаћ, члан Предсједништва СНСД-а и бивши делегат у Дому народа Парламентарне скупштине БиХ, изразила је забринутост због, како је навела, недовољно транспарентног увођења нових технологија.
- Пуно је отворених питања и овај процес на брзину даје грађанима, политичким актерима и свима нама који овдје живимо право да кажемо "о чему се ради и коме се толико жури" - рекла је Бурсаћ у нашем Јутарњем програму.
Једна од њених кључних замјерки односи се на заштиту тајности гласања. Бурсаћ је навела да ће гласачки листић након гласања бити провучен кроз скенер, те да постоји могућност да се скенирани запис привремено чува у меморији уређаја.
Према њеним ријечима, потребно је јасно објаснити ко има приступ тим подацима, како се они штите и на који начин се спречава могућност повезивања редослиједа бирача са њиховим гласачким листићима.
- Не желим да мојим подацима и мојим начином гласања било ко у било којем тренутку манипулише - истакла је Бурсаћ.
Посебно је проблематизовала питање преноса изборних резултата путем интернета, као и процедуру у случају да технологија закаже на дан избора.
Како је навела, према правилима која је анализирала, у случају квара технологије одлуку о преласку на конвенционални начин гласања донијела би Централна изборна комисија БиХ.
- На 5.900 бирачких мјеста стварно сумњам да је могуће да ЦИК у сваком тренутку доноси одлуке о преласку на други систем - рекла је она.
Ко је тестирао софтвер?
Бурсаћ је отворила и питање контроле и сертификације софтвера који ће бити кориштен током изборног процеса.
- Ко је уопште провјерио то? Ко је дао, сертификовао и направио надзор над свим тим? Која је независна кућа ревидовала? Који су стручњаци стали иза квалитета тог софтвера? - упитала је.
Додала је да би у случају неслагања резултата скенирања и ручног бројања могло доћи до додатних провјера и успоравања објављивања коначних резултата.
Ипак, она сматра да ће на крају папирни гласачки листић остати кључни доказ.
- У коначници папир је папир. Оно што преброје људи и за шта постоји доказ у папирном облику увијек ће бити најважније - рекла је.
Изборни процес не смије бити експеримент
Говорећи о увођењу нових технологија, Бурсаћ је оцијенила да свака технолошка иновација мора имати јасно дефинисану сврху, али и прецизне механизме контроле и заштите.
Она сматра да се повећањем технолошке сложености не смију стварати нови ризици који би могли угрозити интегритет изборног процеса.
- Нисмо ми чипови, ми смо људи - поручила је Бурсаћ, уз оцјену да изборни систем мора прије свега гарантовати слободно и тајно изражавање политичке воље грађана.
Бурсаћ је повезала и актуелна питања изборног процеса са споровима око надлежности институција које се баве дигиталним идентитетом, електронским потписом и заштитом личних података.
Према њеним ријечима, посебно је важно јасно дефинисати ко има право да обрађује и управља личним подацима грађана и на основу којих законских овлашћења.
- Када се овакве ствари дешавају, обичан грађанин се пита ко њега штити - рекла је Бурсаћ.
Она је закључила да институције морају радити професионално и у оквиру својих надлежности, а да технолошке промјене у изборном процесу не смију довести у питање основно право грађана – да слободно, без притиска и у тајности изразе своју политичку вољу.