Илић: Позивање међународних институција БХРТ-а у спор са РТРС-ом чиста политизација; Морамо штитити симболе Српске, а то је РТРС (ВИДЕО)
Када је ријеч о подршци Парламента Српске, као оснивача РТРС-а, Илић додаје да Парламент не треба да се управља судовима, ни да се мијеша у њихов рад, али да има обавезу и одговорност да штити интерес институција Републике Српске, а једна од тих институција је и РТРС.
- Прије десетак дана имали смо сједнице Законодавног одбора и Одбора за уставна питања, на којима смо јасно изнијели свој став о овој ситуацији. Тај став је био једногласан. Између осталог, на основу документације коју смо имали прилику да размотримо, позвали смо се на члан 26. Устава Републике Српске, којим је јасно прописано да је РТРС, као Јавни сервис, дужан да правовремено, истинито и објективно информише јавност. Уколико је РТРС-у блокиран рачун, уколико су запослени доведени у ситуацију да не могу да приме плате и ако је угрожено измиривање текућих обавеза, онда се поставља озбиљно питање како таква ситуација утиче на могућност РТРС-а да испуњава своју уставну функцију - додаје Илић.
Сматра да ово питање превазилази само финансијски проблем једне медијске куће.
- Ако је угрожено функционисање Јавног сервиса који има уставно дефинисану обавезу према грађанима Републике Српске, онда се отвара и питање заштите уставног поретка и институционалног функционисања Републике Српске. Зато Парламент не треба да управља судовима, али треба да штити институције и њихово функционисање. Наш став је јасан и он је на сједницама надлежних одбора усвојен једногласно. Морамо, можемо и хоћемо да штитимо интересе институција које су симбол Републике Српске. РТРС је један од тих симбола - истиче Илић.
Илић се осврнуо и на оно што радници РТРС-а помињу већ данима - РТРС је опстао и функционисао у много тежим временима него што су ова у којима се данас налази.
- Био је и остао један од чувара истине о очувању Републике Српске и њеног институционалног система. Тако ће бити и убудуће, без обзира на то са каквим ударима и изазовима будемо суочени и ко буде налогодавац или иницијатор таквих процеса. Ми смо спремни да урадимо све што је у нашој надлежности и што можемо како бисмо очували РТРС, његово функционисање и његову улогу јавног сервиса. РТРС има нашу подршку и имаће је сваког дана - додаје он.
Судске одлуке, каже Илић, не може коментарисати, али може, истиче, поставити јасна и стручна питања на која јавност има право да добије одговор.
- Оно што је важно јесте да објаснимо разлику између двије ситуације. БХРТ је, према правоснажној пресуди, дужан РТРС-у нешто мање од 18 милиона КМ и има обавезу да тај дуг измири. Међутим, без обзира на постојање те обавезе, БХРТ и даље функционише нормално, његови рачуни нису блокирани и запослени примају своје плате - истиче Илић.
С друге стране, додаје Илић, ситуација у којој се сада налази РТРС довела је до блокаде рачуна, због чега је угрожена исплата плата запосленима и нормално функционисање јавног сервиса.
- Зато постављамо једноставно питање: због чега је у једном случају дошло до блокаде рачуна, док у другом случају, иако постоји правоснажна пресуда и дуг, није дошло до истих посљедица? Не желимо да вршимо притисак ни на један правосудни орган. Сви који се бавимо јавним послом изложени смо одређеној врсти притиска, али тај притисак мора бити у границама нашег дјеловања. Ми не коментаришемо рад суда, већ имамо право да постављамо питања која су од јавног интереса - наводи Илић.
Додаје да се РТРС не може посматрати на исти начин као било које друго предузеће.
- Ријеч је о Јавном медијском сервису који има посебну улогу у демократском друштву. Важно је да постоји могућност да грађани чују што више различитих медија и различитих ставова. Зато је неопходно пронаћи начин да се ова ситуација ријеши и да РТРС настави нормално да функционише, а прије свега да се обезбиједе услови да запослени могу редовно да примају своје плате. Дакле, не тражимо од правосуђа ништа осим одговора на јасна питања. Не желимо да коментаришемо пресуде, већ желимо да разумијемо зашто су у двије, по много чему упоредиве ситуације, посљедице по два Јавна сервиса потпуно различите - упитао је Илић.
Упитан да прокоментарише да ли је посриједи "селективна правда", Илић истиче да је сагласан с тим ставом.
- И једна и друга институција, односно медијске куће, имају по својим прописима и уставним оквирима веома слична овлашћења и обављају веома сличну функцију - функцију Јавног сервиса. Да се овдје ради о РТРС-у и некој институцији која нема никакве додирне тачке са Јавним сервисом, можда бих имао другачији став када говоримо о селективној правди. Али овдје говоримо о двије институције које су по својој функцији и значају веома сличне. Суд у Бањалуци донио је одлуку којом је блокиран рачун једне институције Републике Српске. С друге стране, судови у Федерацији БиХ нису донијели исту такву одлуку према БХРТ-у, иако постоји правоснажна обавеза према РТРС-у. Зато се с правом поставља питање зашто се у готово истим или упоредивим ситуацијама примјењују различити приступи. Ако говоримо о два Јавна сервиса који имају сличну улогу у друштву, онда морамо имати и једнаке критеријуме када се доносе одлуке које директно утичу на њихово функционисање - додаје Илић.
Наводи да се у оваквој ситуацији постгавља питање да ли се исти стандарди примјењују на све?
Илић је прокоментарисао и оглашавање Окружног привредног суда у Бањалуци у вези са предметом РТРС-БХРТ, гдје су указали на притисак, којем су, кажу, изложени од стране медија.
- Притисак који ваша медијска кућа врши усмјерен је ка БХРТ-у, а не ка правосуђу. Ни према српском правосуђу, нити према правосуђу на нивоу БиХ не треба вршити притисак. Принцип рада у БиХ мора бити такав да институције могу несметано да дјелују у оквиру својих надлежности. Ово није први примјер такве ситуације. Када погледамо правосудни систем и његове одлуке у протеклих 30 година, имамо много примјера који су нелогични и који с правом постављају бројна питања. Оно што је важно споменути јесте да за ситуацију у којој се БХРТ налази одговорност, прије свега, сноси руководство те институције. Без обзира на жељу да помогнемо РТРС-у или било ком другом, ми не можемо вршити притисак на правосуђе питањем зашто се БХРТ штити на нивоу БиХ и зашто против њега није донесена иста одлука од стране судова у Федерацији БиХ. То је питање за надлежне институције и руководство БХРТ-а - каже Илић.
Наводи да политичке разлике и све израженија поларизација у БиХ несумњиво утичу и на функционисање Јавних сервиса, па самим тим постоје разлике у начину функционисања БХРТ-а и РТРС-а.
- Увијек сам сматрао да ове медијске куће треба да функционишу на професионалан и коректан начин. Постоје области у којима се њихово функционисање додирује, прије свега када је ријеч о расподјели РТВ таксе, која је уређена законима на нивоу БиХ. Жао ми је што су људски односи између ових институција нарушени. Сматрам, међутим, да ништа од ових проблема не треба стављати на терет РТРС-а, јер РТРС само тражи да се поштују преузете обавезе и да се примјењују једнаки принципи према свима - истиче Илић.
Без обзира на то што постоје различита тумачења улоге Јавног сервиса и начина на који треба да извјештава, БХРТ има своју политику и одговорност руководства, каже Илић.
- То руководство не долази из Републике Српске и зато је важно да се одговорност за одлуке које се тичу функционисања БХРТ-а не пребацује на друге. Када проблем дође до њихових врата, онда се често покушава укључити страни фактор, било да је ријеч о високом представнику или некој од европских институција, како би се извршио додатни утицај на рјешавање проблема. Ми немамо проблем с тим да се међународне институције укључе у одређеној мјери, али не могу да преузимају улогу домаћих институција нити да коментаришу питања која се директно тичу функционисања Јавног сервиса, његових новинара и његовог руководства. Те проблеме морају рјешавати институције које су за то надлежне. Ми не вршимо притисак на институције и не тражимо било какву страну интервенцију. Напротив, сматрамо да институције у БиХ треба саме да рјешавају проблеме у складу са законом и својим надлежностима. Не можемо дозволити да се, када дође до проблема, врши притисак споља на домаће институције - наводи Илић.