Повреда виталног националног интереса у Закону о гробљима, али не и у Кривичном законику
Вијеће је утврдило и да у истом закону није повријеђен витални национални интерес бошњачког конститутивног народа у дијелу да Републички центар за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица даје мишљење у поступку провјере усклађености изгледа гробова, гробница, надгробних споменика, спомен-обиљежја или објеката унутар гробаља, те да то не може представљати основ за ограничавање нити повреду Уставом загарантованих права и слобода грађана.
Вијеће овог суда за заштиту виталног интереса утврдило је да је кроз законску формулацију "осјећаје српског народа" повријеђено начело конститутивности и равноправности из Устава Републике Српске.
Сматра да је легитимно право сваког конститутивног народа да законодавним механизмима очува свој национални идентитет, при чему ниједан конститутивни народ не може имати доминантан положај у односу на један или други, односно сва три конститутивна народа своја права, слободе и обавезе остварују под једнаким условима и на начин како је то утврђено Уставом Републике Српске.
- У том смислу, истицањем интереса само једне етничке групе, односно селективном заштитом вриједности само једног народа кроз оспорену законску формулацију повријеђено је начело конститутивности и равноправности конститутивних народа - наводе из Уставног суда Српске.
Када је ријеч о Закону о допунама Кривичног законика Републике Српске, утврђено је да није повријеђен бошњачки витални национални интерес.
Вијеће је, између осталог, оцијенило да су наводи Клуба делегата бошњачког народа према којима је рацио легис /ратио легис/ оспорених законских одредаба санкционисање истицања званичних обиљежја /такозване/ РБиХ на територији Републике Српске ирелевантни, јер се оспорени закон не односи на заставу /такозване/ РБиХ, нити на питање међународноправног континуитета БиХ, како то сматра Клуб делегата бошњачког народа у Вијећу народа Републике Српске.
Вијеће сматра да се ни наводи овог клуба према којима такозвана Армија БиХ представља важан дио колективног идентитета бошњачког народа не могу довести у везу са одредбом из Устава Републике Српске допуњеног амандманом о заштити виталних националних интереса конститутивних народа.
- Из истих разлога, према оцјени Вијећа, није основано довођење у везу симбола наведене оружане формације са образовањем, вјероисповијешћу, језиком, његовањем културе, традицијом и културним насљеђем бошњачког народа - наводи се у саопштењу.
Остале наводе из образложења о повреди виталног националног интереса бошњачког народа Вијеће је оцијенило паушалним, будући да не садрже правну аргументацију у смислу уставних гаранција о заштити виталних националних интереса и не могу се, у смислу Устава Републике Српске, довести у везу са виталним националним интересом једног конститутивног народа.
Народна скупштина Републике Српске усвојила је 9. јула Закон о допунама Закона о гробљима и погребној дјелатности и Закон о допунама Кривичног законика Републике Српске.