Институционална подршка враћа живот у дервентска села

У највећем дервентском селу - Осињи, живи тек око 1.000 становника, а некада је само у школи било више од 1.200 ученика. То вријеме добро памти и Ружица Марић, која је као учитељ радила 40 година.

- Било је дивно, имао си и одличних ученика, врлодобрих, добрих и довољних, чак сам Бога ми и обарала неке, који ме и данас памте, нисам била строг учитељ, али ето морало се и то урадити, али тада се знање тражило - сјећа је Ружица Марић, просвјетни радник у пензији.

- Ја кад сам завршио школу, могао сам радити у сваком граду, јер није било кадра тада, а дошао сам овдје да радим гдје није било пута и струје јер сам осјетио да треба помоћи људима, да треба село да почне да добија статус који заслужује - рекао је Недјељко Марић, просвјетни радник у пензији.

Село данас има уређену инфраструктуру, амбуланту, центар за културу, а све то мотив је више за повратак на огњиште. Пола животног вијека Миодраг Марјановић провео је у иностранству, а повратак у родно село за њега је била, каже, добра одлука. Његов примјер слиједи и све више младих, који стране адресе мијењају за родну груду.

- Без села нема живота, гдје добијаш све, што је најважније, чист ваздух, природу, чисту воду још имамо по селима, мада се добро трудимо да својим понашањем бацамо све и свашта и то све дјелује на то, али нема љепшег живота него на селу - каже Миодраг Марјановић из Велике Сочанице.

Млади се враћају у село.

- Ја сам отишао врло млад, са 19 година у Њемачку, радио сам тамо четири године, сад сам се тренутно вратио и отворио своју фирмицу - прича Бојан Маринковић,

Попљопривреда је баш као и некада основно занимање већине мјештана. Унапређење инфраструктуре омогућило је и бављење неким другим дјелатностима.

- Све је више и више младих који желе да се врате овдје у Осињу и у остала села, да живе да наставе традицију своју - наводи Жељко Новић, предсједник МЗ Осиња.

Из Градске управе наглашавају да активно раде на санацији инфраструктуре, а све са циљем да се у сеоским срединама омогуће приближни услови као у граду. Приоритет је развој сеоског туризма и угоститељства.

- Дервента се опредјелила да равномјерно развија и градско и сеоско подручје. Могу да кажем да је у задњих двије године, два милиона марака уложено у сеску инфраструктуру, а сада у наредном периоду ми ћемо да уложимо још скоро три милиона марака - каже Игор Жунић, градоначелник Дервенте.

Живот на селу доноси оно што је у градовима све теже пронаћи – мир, чист ваздух и комшијску солидарност. Зато се села поново буде, чувајући традицију, обичаје и начин живота који је генерацијама обликовао овај простор.