ЕУ се суочава са кризом хране

Економисти процјењују да ће губици вјероватно подићи цијене хране у наредним мјесецима.
Коперникус служба за климатске промјене ЕУ саопштила је да су јун и јул ове године најтоплији забиљежени у западној Европи, континуирани топлотни талас био је и током августа, а очекује се и у септембру.
У већем дијелу Француске, која је једна од највећих произвођача житарица у ЕУ, резерве подземних вода су озбиљно исцрпљене до почетка августа, саопштено је из Националног геолошког завода.
"Принц де Бретањ", велика задруга произвођача у Бретањи, упозорила је прошле СЕДМИЦЕ на "историјску кризу поврћа".
Ова задруга пројектовала је пад приноса од 40 одсто за грашак, 60 одсто за броколи и између 50 и 100 одсто за артичоке овог љета.
Ерик Леграс, предсједник "Унилета", водећег француског удружења произвођача конзервираног и смрзнутог поврћа, рекао је да су јаке врућине погодиле и сјеверну и југозападну Француску, описујући кризу као "изузетну".
Сточари упозоравају на растући "дефицит у производњи крмне хране" пред зиму.
Француски Национални комитет за промоцију јаја процијенио је да су топлотни таласи смањили дневну производњу за око милион јаја, док су фарме живине пријавиле високе стопе смртности.
У сјеверној Италији, која је једна од главних региона за узгој пиринча у Европи, несташица воде је оставила нека поља "потпуно мртва, изгорјела, са осушеним пиринчем", подаци су "Колдиретија", највећег удружења пољопривредника у земљи.
Пољопривредници у Шпанији су, такође, пријавили значајан пад приноса житарица, као и дефицит сточне хране.
Њемачко удружење пољопривредника упозорило је прошле седмице да ће производња житарица бити мања за 3,3 милиона тона или седам одсто него прошле године.
Најтеже погођени региони на југу земље могли би потенцијално претрпјети потпуни пропаст усјева.
У сусједној Пољској, пословни медиј "Пулс бизнис" оцјењује да би упорна суша могла да примора земљу да постане више зависна од увоза хране.
Аналитичари "Цирих осигурања" и неколико европских банака процијенили су да би топлотни таласи могли да коштају ЕУ између 50 и 180 милијарди евра, преноси РТ Балкан.

