Игор Додик: Република Српска никад признатија на међународном плану, инвестициони циклус највећи до сад
- Имамо саговорнике, имамо пријатеље којима можемо да испричамо своју причу, да кажемо шта нам се све дешавало у посљедњих 30 година - рекао је Додик.
Говорећи о економским показатељима, Додик је за АТВ навео да бруто домаћи производ Републике Српске износи 18,7 милијарди КМ, уз могућност да до краја 2026. године достигне 20 милијарди КМ.
- Никад већи инвестициони циклус у Републици Српској није био него ове године, а Влада Републике Српске, на челу са Савом Минићем, улаже више од 7,3 милијарде КМ. То су политике СНСД-а и његових коалиционих партнера - нагласио је Додик.
Он је рекао да је поносан на економске мјере, издвајајући повећање плата и пензија, борачког додатка и материнског додатка. Позивајући се на статистичке податке, навео је и да је у посљедња два мјесеца забиљежен пад инфлације, као и да су цијене хране и пића у благом паду.
- Имамо више од 290.000 запослених и то је рекордан број којим можемо да се похвалимо. Просјечна плата је 1.700 КМ, а наравно да тежимо већој плати и да ћемо ићи у том смјеру. Мјере које Влада Републике Српске спроводи имају циљ да се плате повећају на 2.000 до 2.500 КМ и да будемо изнад просјека - истакао је Додик.
Посебно се осврнуо на тврдње да је Република Српска презадужена. "Данас доста слушамо како је Република Српска задужена, а ми имамо само 36 одсто задужености у односу на БДП. Србија има 42 одсто, Хрватска скоро 50 одсто, Словенија 58 одсто, док европске земље имају и 88 одсто. Када видите Републику Српску са 36 одсто и државе у Европи са 88 одсто, онда видите да је Република Српска међу најмање задуженима, не само у региону него и шире", нагласио је Додик.
Напоменуо је да су у претходном периоду отворени финансијски токови вриједни више од 500 милиона евра.
- Оно што смо добили, подигли или се задужили, усмјерили смо у инвестиције. Нисмо новац усмјерили у трошак, него у инвестиције како би се повећавао БДП и подизао животни стандард. То не може доћи преко ноћи, јер су све то дугорочне мјере - рекао је Додик.
Развој инфраструктуре означио је као један од основних предуслова за долазак инвеститора и отварање нових радних мјеста.
- Због притисака којима смо били изложени имали смо блокаду финансијских токова и нисмо могли да усмјеримо новац у пројекте важне и за људе на селима. То су путеви, обнова нисконапонске електромреже и водоводне мреже. То сада радимо, а данас у готово свакој општини и граду постоје инвестиције, граде се болнице, школе, ауто-путеви и друга инфраструктура - навео је Додик.
Када је ријеч о развоју Републике Српске у наредних десет година, енергетску стабилност означио је као један од најважнијих приоритета. Реализација тих пројеката, навео је, донијела би додатни простор за развој.
- То значи вишак енергије коју можемо да продајемо. Видите и сами да је струја из дана у дан све скупља и зато морамо да се посветимо енергетици. Ти пројекти могу да нам донесу енергетску стабилност и додатни простор за развој Републике Српска - рекао је Додик.
Као развојне приоритете издвојио је и дата центре и вјештачку интелигенцију. "Морамо да пратимо трендове ако мислимо да будемо развијени. Међународни Фактори препознали су да имамо воду, потенцијал и енергетску стабилност, коју можемо додатно да повећамо", навео је Додик.
Истакао је да се разговори са потенцијалним страним инвеститорима воде готово на седмичном нивоу, али да је за њихове пројекте потребно обезбиједити путеве, ауто-путеве и ефикасну администрацију.
Он је рекао да је дигитализација јавне управе један од предуслова за убрзавање развоја и смањење простора за корупцију. "Данас у администрацији имате потешкоће и успоравање развоја. Уколико дигитализујемо друштво, можемо да дођемо у 30 секунди, једним кликом, од родног листа до грађевинске дозволе. Тиме повећавамо ефикасност и смањујемо ниво корупције", нагласио је Додик.
Говорећи о највећим унутрашњим проблемима Републике Српске, Додик је прво указао на вишегодишње политичке и финансијске притиске.
- Били сте свједоци страшних притисака које су Република Српска и њено руководство имали током претходне три или четири године. Имали смо затворене финансијске токове и чекао се дан када нећемо исплатити плате или пензије како би био изазван економски немир. Успјели смо све то да превазиђемо и то нас охрабрује - рекао је Додик.
Према његовим ријечима, блокаде из Сарајева у институцијама БиХ успориле су реализацију важних пројеката.
- Сви ови енергетски пројекти већ би давно били покренути, а можда би неки били и завршени да није било блокада из Сарајева. Администрација из Сарајева покушава да оспори и аеродром у Требињу, који нам много значи за развој, као и наше енергетске пројекте - рекао је Додик.
Као унутрашње слабости означио је бирократију и корупцију која се, према његовим ријечима, појављује на свим нивоима и изостанак правосудног епилога у случајевима откривених малверзација.
- Надлежни органи и министарства открију одређене малверзације, али се то једноставно не спроведе до краја. То је наша бољка и морамо да нађемо начин како да је поправимо - оцијенио је Додик.
Одлазак младих сврстао је међу највеће проблеме, али је нагласио да се са истим изазовом суочава цијели регион, укључујући Хрватску и федерацију БиХ.
- Нашу радну снагу и нашу памет треба да вратимо из иностранства. За све студенте који оду из Републике Српске да студирају у иностранству требамо пронаћи начин да се врате овдје и да искуство и знање које су стекли пренесу Републици Српској - рекао је Додик.
Као охрабрујући податак навео је информацију министра просвјете Боривоја Голубовића да је током прошле школске године у школе у Републици Српској уписано више од 500 дјеце из породица које су се вратиле из иностранства. Додао је и да током обилазака локалних заједница све чешће среће такве породице.
- Према подацима које ми је пренио министар Голубовић, тај број би у новој школској години требало да буде још већи. То нас највише радује, јер значи да људи имају вјеру, да им се вратила нада и да вјерују да ће овдје бити боље - закључио је Додик.