Пирић: За увођење нових технологија узели смо у обзир и предности и ризике
Из ЦИК-а БиХ напомињу да циљ примјене технологије није да додатно закомпликује гласање, него да се олакша и убрза обрада резултата, смањи могућност људске грешке, повећа транспарентност и унаприједи интегритет изборног процеса.
- Коначна примјена заснива се на резултатима спроведених пилот-пројеката, анализи уочених изазова и мјерама којима се ти изазови требају превенирати и отклонити - наводи се у одговору ЦИК-а на упит Срне да ли ће најављени компликован начин гласања на октобарским изборима продужити изборни дан, као и да ли су у обзир узете лоше стране примјене оваквих технологија које би могле довести у питање регуларност, тим прије јер је више земаља одустало од њихове примјене.
Из ЦИК-а БиХ указују да су прије увођења изборних технологија у изборни процес, спровели четири пилот-пројекта на локалним изборима 2024. године, а након тога усвојили Завршни извјештај о спроведеним пилот-пројектима и Студију изводљивости за увођење специфичних изборних технологија у изборни процес БиХ, што је достављено Парламентарној скупштини БиХ.
Када је ријеч о могућем продужењу времена гласања, тврде из ЦИК-а, пилот-пројект оптичких скенера дао је конкретне резултате.
На 143 бирачка мјеста на којима су скенери кориштени, просјечно вријеме гласања било је између 40 и 44,9 секунди, укључујући и највећи гласачки листић кориштен на локалним изборима 2024. године.
Истовремено, 140 бирачких мјеста затворено је на вријеме, што је један од показатеља да примјена скенера није довела до претјераних гужви или знатног продужења процеса гласања.
Имајући у виду дужину гласачког листића на пилот-пројектима 2024. године, ЦИК БиХ је измијенио дизајн гласачког листића, управо ради брже обраде.
Из ЦИК-а БиХ потврђује да је тачно да ће општи избори у октобру бити сложенији са становишта броја гласачких листића које ће бирачи добити, али и истичу да управо због тога у припреми посебну пажњу посвећују тестирању опреме, симулацијама изборног дана, обуци чланова бирачких одбора и техничког особља, као и информисању и едукацији бирача.
- Када је ријеч о могућим ризицима примјене изборних технологија, ЦИК БиХ их није занемарио. Напротив, идентификовање техничких и других изазова било је један од основних циљева пилот-пројеката и Студије изводљивости - наводи се у одговору ЦИК-а, које потписује стручни сарадник за односе са јавношћу Максида Пирић.
Наведено је да је "утврђено да је 143 од 145 оптичких скенера функционисало, док су само два изостала из употребе".
Будући да је на три скенера била потребна интервенција техничке подршке због замјене меморије, препоручена је доступност резервних меморијских картица на бирачким мјестима.
Истовремено, 98 одсто резултата у пилот-пројекту електронски је пренесено, а преосталих два одсто ручно због оптерећења сигурне интернет мреже непосредно након затварања бирачких мјеста.
У ЦИК-у сматрају важном и чињеницу да су електронски пренесени резултати остали непромијењени и континуирано доступни јавности, за разлику од ручно утврђених који су се у појединим случајевима мијењали током накнадног процеса.
Међутим, чињенице показују да су се многе европске земље, након лоших искустава са електорнским гласачки уређајима, вратиле класичном гласању путем папирних листића и ручном бројању гласова.
Треба додати да систем са оптичким скенерима приликом гласања на изборима, какав је уведен у БиХ, имају једино Филипини, Киргистан, Монголија и Ирак.