Митрополит Јоаникије: Колико год смо чували српску ћирилицу још више је она чувала нас
Митрополит је истакао да његовати ћирилицу, између осталог значи, оспособљавати се за поштовање и прихватање истинских духовних и културних вриједности које су изњедрили други народи.
Фестивал "Ћирилица" је отворен синоћ на тргу између цркава у старом граду Будве и током наредне три седмице ова манифестација ће кроз књижевност, позориште, музику, оперу, ликовну умјетност понудити једно од најобухватнијих издања.
Са отварања је поручено да је "Ћирилицом" фестивал на којем се сусрећу памћење и нове идеје, увијек отворен према различитим културама, различитим погледима и умјетничким изразима.
Програм овогодишњег фестивала почео је промоцијом књиге “Ćirilo i Metodije, who are you“, Јордана Плевнеша, док је у цркви Санта Мариа ин Пунта отворена изложба “И би слово“ умјетника Миливоја Бабовића.
- Овим свештеним писмом писане су најљепше словенске свете књиге, међу њима и Мирослављево Јеванђеље које је уписано у Унесков регистар Памћење света као културно добро од изузетног значаја за цијело човјечанство. Ћирилица обједињава личности који су својим стваралаштвом обиљежиле времена духовног процвата њених народа, као што су код Срба Свети Сава и Његош или код Руса Јарослав Мудри и Достојевски - казао је митрополит Јоаникије.
Истакао је да ћирилица није само писмо пребогате српске књижевности већ открива и дугу непрекидну путању правне науке.
- Посебно смо поносни што је српски живопис, који се јасно препознаје у врховима свјетске сакралне умјетности, обиљежен ћирилицом, што су ћирилични и наши прелијепи храмови од којих су најпознатији на Унесковој листи свјетске културне баштине. Ћирилица је на заласку Царства Немањића остала српском роду као једина застава славе и слободе, коју на Цетињу под Орловим Кршем храбро подиже господар Ђурђе Црнојевић оснивањем прве српске ћириличне штампарије - рекао је митрополит.
Истакао је да је ћирилица за непуних 12. вијекова свог постојања имала свој развој, своја повремена страдања и стагнирања, забрањивана и гоњена, бомбардована и спаљивана, али је доживљавала нове процвате, обнове и просвјетљења.
- Уза све науке и вјештине, знања и врлине, којима нас је ћирилица вијековима учила, научила нас је да никада не будемо искључиви према другим азбукама, нарочито не према латиници. Открива се да његовати ћирилицу, код Срба, између осталог, значи, оспособљавати се за поштовање и прихватање истинских духовних и културних вриједности које су изњедрили други народи. Овдје се потврђује народна мудрост: ко не воли и не чува своје неће умјети ни туђе чувати ни поштовати. Кроз вријеме потврдила нам се још једна истина: колико год смо чували српску ћирилицу још више је она чувала нас - поручио је, између осталог, митрополит Јоаникије.