Живот без бола - Српска одлуком о финансирању сензора за мјерење шећера олакшала одрастање дјеци са дијабетесом (ВИДЕО)
Када вам се сваки оброк претвори у математичку операцију и када бројиш сваку калорију и грам и стручнији си од нутриционисте, баш тако се описује живот најмлађих са дијабетесом тип 1. Алекса Милутиновић има 12 година и већ пет година се са својим родитељима бори са дијабетесом тип 1. Бројне су непроспаване ноћи због Алесиних наглих осцилација висине шећера у крви, али спас је донио сензор.
- Па лакше, зато када је шећер висок па се не морам мучити да ли ми је шећер висок или низак, он сам ради своје. Не свиђа ми се код прошлог сензора зато што сам све морао као подијелити са 18 да би ми исписало какав је шећер, а овај сада нормално показује и приказује да ли је виши или нижи - прича Алекса.
Дијабетес тип 1 не престаје са 18 година. Магистар економије, спортиста рекреативац Борислав Савић се 35 година бори са дијабетесом и уназад двије године користи сензор. Каже да је прије сензора четири до пет пута морао да се боцка, носи апаратић и тракице да би измјерио шећер.
- Са сензором 24 сата дневно имаш надзор какво је стање шећера, како се креће. Нема више размишљања када измјериш шећер па је 10-11, да ли тада ићи трчати или шта - додаје он.
Сензор је као чаробни штапић за балансирање проблема код дијабетеса тип 1, када шећер у крви нагло порасте, али и нагло падне. Пумпица онда сама дозира инсулин. У томе је тајна.
- И када смо успјели у Фонду да добијемо сензор за све до 18 година, нисмо стали. Онда смо упутили молбу свим локалним заједницама за оне који су пунољетни, и њих пет је баш заслужило да се спомену. То су Прњавор, Србац, Дервента, Бањалука - истиче предсједник Удружења обољелих од дијабетеса "ДИАБЕТНO1" Јелена Шкрбић Радић.
У Удружењу обољелих од дијабетеса сваки дан су у ишчекивању да и ова иницијатива за пунољетне буде потврђена, јер битка са дијабетесом не престаје.