Путниковић: Енергетска криза не јењава; регион пред изазовима нафте, струје и предстојеће зиме (ВИДЕО)
Експерт за енергетску политику Јелица Путниковић оцјењује да се о енергетској кризи данас говори више него током пандемије корона вируса и након почетка рата у Украјини. Раст цијена енергената, каже, све више забрињава грађане, посебно након поскупљења електричне енергије на берзама.
- Када је ријеч о нафти, ситуација је за сада мање драматична од ранијих очекивања. Цијена нафте није дугорочно премашила 120 долара за барел, док се тренутно креће нешто изнад 90 долара - додаје Путниковићева.
Она је истакла да много већи проблем представља стање у електроенергетском сектору.
- Суша и ниски водостаји отежавају рад појединих нуклеарних електрана у Европи. Због недостатка воде проблеми су забиљежени и у Мађарској, Румунији и Бугарској, док су у Француској додатне проблеме појединим постројењима изазвале медузе које су доспјеле у системе за хлађење. Због све учесталијих климатских екстрема, енергетски стручњаци и пројектанти већ разматрају другачије системе хлађења нуклеарних и термоелектрана, који би омогућили њихов рад и у условима недостатка воде - наглашава Путниковићева.
Када је ријеч о региону, Путниковић наводи да је ситуација за сада релативно стабилна захваљујући резервама и регионалној сарадњи. Република Српска, према њеној оцјени, има одређену предност због хидроенергетског потенцијала, посебно због стања на Дрини.
Истовремено, додаје, европско тржиште електричне енергије представља ризик за потрошаче. Цијене на берзама могу значајно утицати на трошкове електричне енергије, због чега је, како истиче Путниковић, неопходно дугорочно обезбиједити стабилне домаће изворе производње.
- Државе морају да направе стратегију да имају производњу стабилних, сигурних извора електричне енергије - поручила је Путниковић, упозоравајући да би велика зависност од берзанских цијена могла додатно оптеретити привреду и грађане и подстаћи инфлацију.
Она је навела да посебан изазов за Србију представља и будућност рада Нафтне индустрије Србије, чији уговор о снабдијевању и пословању у постојећим околностима захтијева продужење и дугорочније рјешење. Према ријечима Путниковић, велика компанија не може квалитетно планирати пословање уколико јој је будућност извјесна само из мјесеца у мјесец.
- Предстојећа зима могла би донијети додатне изазове, посебно уколико дође до поремећаја у снабдијевању природним гасом. Стабилан рад гасовода Турски ток важан је за снабдијевање Србије и региона, док би евентуални недостатак гаса могао довести до већег притиска на друге енергенте - каже она.
Додатни проблем представља и раст цијена пелета, који је већ овог љета скупљи него претходних година.
- Савјетујем грађанима да, гдје год је могуће, не зависе искључиво од једног енергента, а као једно од дугорочних рјешења је улагање у соларне панеле. Повећање љетне потрошње електричне енергије због климатизације, уз традиционално високу зимску потрошњу, чини улагања у сопствену производњу електричне енергије све оправданијим - истакла је.
Енергетска сигурност ће, према њеној процјени, бити једно од кључних питања предстојеће јесени и зиме – од доступности нафте и гаса, преко производње електричне енергије, до способности држава да заштите грађане и привреду од нових цјеновних удара.