Специјал: Ниједан човјек нема толики допринос за стварање Српске и слободу коју данас живимо од генерала Младића (ВИДЕО)
Министар правде Републике Српске Горан Селак рекао је у нашој емисији Специјал да је Хашки трибунал очигледно желио да генерал Војске Републике Српске Ратко Младић оконча живот у казаматима јер је игнорисао медицинске препоруке о пуштању генерала на лијечење.
- Механизам је игнорисао препоруке струке и морају да предузму одговоерност за такво поступање - рекао је Селак, упућујући саучешће породици генерала Младића.
Он је изразио жаљење што институције у Хагу нису имале разумијевања да омогуће адекватно лијечење генерала Младића.
- Желим да нагласим да су институције Републике Српске, Влада Републике Српске, али Министарство правде инициирали и тражили и упућивали неколико пута хуманитарни апел. Одржали смо и ванредну телефонску седницу Владе гдје смо упутили хуманитарни апел према институцијама у Хашком трибуналу, у договору и у координацији са Републиком Србијом, гдје се Министар правде Србије обратило са хуманитарним апелом, као и министар иностраних послова Србије, и указали смо на нехумано поступање према генералу Младићу - рекао је Селак.
Најужој породици генерала Ратка Младића упућујем најдубље саучешће, а мене лично ова вијест је дотакла баш онолико колико сваког човјека дотиче и смрт најближег члана породице - рекао је министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Радан Остојић, гостујући у емисији Специјал наше телевизије.
Овакву перцепцију, доживљаје и емоције, каже Остојић, носи сваки припадник Војске Републике Српске који је био под његовом командом током одбрамбено-отаџбинског рата.
Осврћући се на историјски контекст и стварање Републике Српске, истакао је да је сваки појединац дао одређени допринос од 1991. године па надалеко, али да ниједан човјек нема толики допринос за стварање Српске и слободу коју данас живимо већи од генерала Младића.
- У томе се и огледа његова величина, допринос и жртва у самом одбрамбено-отаџбинском рату, али кад се гледа све оно што се дешавало посље завршетка рата и све до тренутка смрти, читав тај период је садкан у жртвовање за српски народ, за слободу и за Републику Српску - навео је он, додајући да је дјеловало као да је од почетка био предодређен да буде жртва, носећи судбину хероја коју могу појмити само они који схватају тежину тог времена.
Упоређујући судбину појединаца са историјским насљеђем српског народа, Остојић је нагласио да је судбина српског народа обиљежена путем Голготе још од Косовског поља, гдје је слобода изабрана за највећу вриједност.
- Нажалост, као народ нисмо имали такву судбину да нам неко то сервира на тацни, већ смо се увијек морали борити и за слободу гинути, али оно што ће остати у историји записано и што се мора сачувати јесте да је по први пут у историји створена српска држава са лијеве обале Дрине &мдасх; Република Српска &мдасх; а да сигурно највеће заслуге што данас живимо у слободи и у Републици Српској носе дјело и заслуге генерала Ратка Младића - закључио је он.
Предсједник Борачке организације Републике Српске Милован Гагић истакао је да је и раније говорио да сумња да ће генерала пустити.
- Сумњао сам да ће га пустити наши злотвори, јер сам свјестан да од почетка ратних сукоба, односно свега онога што су закували, да им је циљ био да нас понизе и да нас што више оцрне, да нас претворе у оно што нисмо и ово што се десило генералу Младићу, да је умро у притворској ћелији, да су дозволили да човјек умре, а да нису одговарали да га пусте - рекао је Гагић.
Поручио је да је с тим хуманост Европе и та велика њихова доброта пала на тесту.
- Показали су да њихова хуманост није једнака према свима и да ту нема хуманости и нема правде за све, него да је правда њихова да они правду воде на начин како њима одговара, у својим интересима и кројењу своје политике. Ако постоји народ који не мисли као они, а ми смо народ који имамо свој начин, историју, традицију, њима то не одговара - рекао је Гагић и додао да је Младић био свјестан, ставио је крст који му је Бог намијенио и тај крст донио је до краја. Однио га Господу Богу да он суди о његовом мучеништву и његовим дјелима, да га он распореди тамо гдје треба, да га распореди, и он сигурно зна гдје му је мјесто и сигурно ће га поставити тамо гдје треба да га постави. Сви ми борци смо свјесни и знамо и не мијењамо став и мишљење да је он био наш командант.